🇷🇸 Стефан 🇷🇸

Ко је туђе погазио цвеће, ни његово процветати неће!

[🇷🇸 Стефан 🇷🇸 @popi_kau]

@HasbullaHive It's not over brother!

[Севастократор @Sevastokrator3]

Водећи у усташком терору били су штокавски Хрвати, то јест Срби који су напустили православље. Човек који напушта православље може себе да оправда само лажи да је изнад православља. Свако подсећање на издају код њих је будило мржњу. Толстој је рекао једну паметну ствар: Ми људе волимо по добру које смо им учинили, а не по добру које су они учинили нама. А мрзимо људе којима смо учинили зло, јер мржња је једини начин да одбијемо покајање. Кајкавски Хрвати су неспособни за мржњу, али штокавци, Личани, српског порекла, јесу. Могао бих да кажем Хрватима да се усташа срамотимо више ми него они. Напуштање православља води у злочин. Ватикан је рат објавио православљу 1054. Тада су три Немца кардинала дошла у Цариград да преговарају да Цариград призна папу. Када је Цариград то одбио, они су на часну трпезу Свете Софије ставили објаву рата православљу. И од тада до данас папска се црква те објаве није одрекла. Када буде папа признао да крсташки рат против православља царује од тог обесвешћења, онда ћемо моћи да разговарамо са њима о неком помирењу. Пре је могуће помирење између Срба и Хрвата ако се Хрвати одрекну католицизма него између православља и Ватикана.

(Жарко Видовић, „Логораши су последња српска национална елита“)

[🇷🇸 Стефан 🇷🇸 @popi_kau]

@SiggySwans 1:0 за нас

[Бабунски @babunskiJ]

1) Динко Шакић био је управник логора Јасеновац до 1.12.1944 и након слома НДХ са својом женом Надом бјежи у Аргентину.
У Аргентини је живио мирно,отворио фабрику текстила, добио троје дјеце и приликом посјете Туђмана 1985. с којим се лично срео дао је и интервју у којем је рекао

[🇷🇸 Стефан 🇷🇸 @popi_kau]

@SiggySwans Комуњаре и аутошовинисти...

[Марко Димитријевић @markodim10]

Хвала Ти, Боже, за моју породицу. За сваки осмех, сваки разговор, сваки заједнички тренутак. Хвала Ти за људе које си ми поверио и за љубав која се не може купити новцем.

[Марко Димитријевић @markodim10]

Господе научи ме да будем захвалан и када имам мало и када имам много, и када разумем Твоју вољу и када је не разумем. Помози ми да не тражим увек више, већ да умем да препознам колико сам већ благословен. Хвала Ти Господе за све што ми дајеш, за све од чега ме чуваш и за све што тек припремаш за мене. Нека у мом срцу увек буде више захвалности него незадовољства, више вере него страха и више љубави него бриге. Амин.

[Гилти Сигурдсон™ @SiggySwans]

Po prvi put sam pronašao svedočanstva sa suđenja o zločinu u Glinskoj crkvi. Sve što sam do sada znao, znao sam uglavnom iz naše perspektive, uključujući i svedočenje Ljubana Jedinaka, jedinog preživelog.

Ova svedočenja daju nešto drugačiji pogled perspektivu hrvatskih građana koji su pred sudom, gotovo bez emocija, govorili o onome što su tih dana, a naročito te noći, videli u Glinskoj crkvi.

I upravo ta hladna neposrednost svedočenja čini ih posebno potresnim.

[Гилти Сигурдсон™ @SiggySwans]

„Đeneral Milan Nedić“, Siniše Kovačevića, premijerno je izveden u Zvezdara teatru 12. aprila 1992. godine. Naslovnu ulogu igrao je Danilo Bata Stojković.

Bata je Nedića odigrao monumentalno bez obzira na to kako ko danas gleda na istorijsku ličnost, njegova glumačka transformacija ostaje antologijska. Predstava je imala više od 200 izvođenja.

[Profesor @Remorker1968]

Imao sam tu sreću da gledam ovaj komad u Zvezdara teatru 1997. godine ...i evo sad, tek posle 29 godina, da konačno razumem i pojmim reči i monolog Đenerala Milana Nedića u sjajnoj izvedbi Danila Bate Stojkovića...

fenomenalno 😌

[Јелена Ђоковић Ивић @DamaSaOklopom]

У ноћи између 14. и 15. августа 1941. године, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. За непуна два месеца постојања логора Слана, у току лета 1941. године, убијено је више од 8.000 невиних људи - искључиво Срба и Јевреја - због припадности другој нацији и вери.
​Позадина и мотиви за затварање логора
​Желећи да у кратком року униште трагове злочина и побију остатак заточеника, усташки наредбодавци су мотивисали џелате са додатних 100 куна по сату клања.
​Међутим, монструозност злочина и огроман број побијених заточеника згрозили су италијанске окупационе снаге, које су из додатне забринутости због масовног устанка Срба у Лици против усташке тираније од Независне Државе Хрватске преузеле цивилну и војну власт на том подручју и наредиле хитно затварање логора смрти.
​Завршни покољ :
​Логор Слана (острво Паг): Ноћ уочи Велике Госпе, злочинци су у ували Слана поклали преостале заточенике - мушкарце, жене и децу. Ујутро 15. августа довршили су крвави пир, након чега су се, пијани и крвавих униформи, прикључили верској литији која се кретала улицама Пага и завршила у католичкој цркви у центру града. Италијански војни санитарци касније су на месту злочина ексхумирали и спалили 791 свеже закопана леша (407 мушкараца, 293 жене и 91 дијете), док је њихов пепео затрпан у пашком камењару.
​Логор Јадовно (Велебит): Готово у исто време, усташе су у логору Јадовно митраљезима стрељале 1.500 преосталих заточеника и затрпале их у јаме ископане у самом логору.
​Историјски ревизионизaм и брисање трагова данас:
​Осамдесет пет година након страшног страдања, сећање на ове жртве и даље је изложено системском уништавању и негирању:
​Недостатак спомен-подручја:
На острву Пагу данас нема достојанственог споменика који би подсећао на судбину најмање 8.020 жртава. Хрватска одбија да простор некадашњег логора претвори у спомен-подручје.
​Систематско уништавање плоча: Спомен-плоча у ували Слана, обновљена 2010. године, разбијена је након само два дана. Исту судбину доживила је 19 дана након поновног постављања 2013. године, а четврти пут је уништена недавно, почетком августа 2026. године, након што је била постављена на комеморацији 24. јуна. То је још један доказ да "Хрватска живи заробљена у својој усташкој и геноцидној прошлости", као и да починиоци ових пронацистичких чинова неће бити пронађени ни кажњени.
​Јадовно: На мјесту логора Јадовно у протеклом рату порушено је спомен-обележје, а тела жртава и данас леже неесхумирана. Потомци жртава су тек 2012. године на месту некадашњег логора поставили и освештали Часни крст.

[Јадовно 1941. @Jadovno1941]

Ноћ пред нама..У ноћи прије тачно 85 година на острву Пагу су усташе поклале не мање од 791 заточеника, Срба и Јевреја.
91 дијете, 293 жене и 407 мушкараца.Данас о томе ћути Загреб али и Београд и Бања Лука. Сјетимо се вечерас наших Светих новомученика српских. Помилуј Господе.

[Јадовно 1941. @Jadovno1941]

Ђурђица Драгаш: Пашка истина о људима и нељудима
https://t.co/WKpO9eLXy6

[Симке @svejenase]

“800 година траје ова светиња, и никад је нисмо напуштали. Ако је дошло време да се гине, ми смо спремни.”

Митрополит Јоаникије, Егзарх Пећког трона, Божјом вољом тог 17. марта 2004. нашао се управо у Пећкој Патријаршији, спреман да брани трон Светог Саве својим телом. Достојан!

[Заштитник безГрађана @peravojchan]

Шибуљине ( код Карлобага ) село које су хрвати на Светог Илију 1941. потпуно истребили . Све Србе су затворили у цркву, одакле су их једног по једног водили на клање. Прво су изводили девојке које су силовали, а онда би их преклали. Љубица Лучић се у цркви породила, новорођенче

[Ерато @IvanaErato]

Постоји једно место на коме Срби нису никада пролили ни кап крви, ни појели комад меса. Место на којем већ осам стотина година нису крали ни лагали, ни пиле заклали, ни мрава згазили, ни криво се заклели, ни лажно посведочили.🔽

[🇷🇸 Стефан 🇷🇸 @popi_kau]

@SiggySwans Обиђи брате наше манастире, издвојићу Крку и Крупу, бућни се у Зрмањи и доста!

[Гилти Сигурдсон™ @SiggySwans]

Кадрифаковски масакр

У ноћи 16. јануара 1923. године, чета ВМРО којом је командовао војвода Иван Јанев Брло извела је напад на српско колонистичко насеље Кадрифаково, код Штипа у Овчем Пољу. Напад је био усмерен на српске добровољце и њихове породице који су се након Првог светског рата населили у Вардарској Македонији у оквиру државног програма колонизације.

Према македонским енциклопедијским изворима, у нападу су убијена 23 српска колониста и чланови њихових породица, док поједини бугарски извори наводе да је страдало 26 људи, а да је 15 рањено. Село је запаљено, а преживели колонисти су га убрзо напустили.

Према бугарским историјским изворима, напад је започео бомбама и митраљеском ватром, након чега је чета ушла у село. Приликом повлачења остављено је писмо потписано именом Тодора Александрова, у којем се српским колонистима поручује да напусте Вардарску Македонију или ће доживети исту судбину као становници Кадрифакова. Копија писма била је упућена и краљу, Николи Пашићу и већим београдским листовима.

Вест о масакру изазвала је снажан одјек у Београду. Југословенска влада подигла је у приправност војску и жандармерију у Вардарској Македонији, појачала обезбеђење границе према Бугарској и расписала награду од 250.000 динара за хватање вође ВМРО Тодора Александрова, истовремено упутивши оштар протест бугарској влади.

Уследила је опсежна истрага која је трајала скоро четири године. Како је известио лист „Време“, пред суд су изведени само они против којих је тужилаштво сматрало да постоје довољно јаки докази. После суђења у Штипу, пресуду је потврдио Скопски апелациони суд, а затим и Касациони суд.

На смрт су осуђени:

Стојан Стојановић
Стефан Стојановић
Стојан Судић

На казне робије осуђени су:

Петар Петруша Митев – 15 година,

Ристић-Вардарски – 10 година,
Васил Ковачевски – 8 година,
док је Злате Николић из Кривог Дола ослобођен услед недостатка доказа.

Случај је тиме правоснажно окончан, али је масакр у Кадрифакову остао један од најпознатијих и најконтроверзнијих догађаја у сукобима између југословенских власти и комитских чета ВМРО током двадесетих година XX века.

Истовремено, он је постао и повод за одмазду власти у селу Гарван, где је почетком марта 1923. године без суђења убијен већи број мештана.

[🇷🇸 Стефан 🇷🇸 @popi_kau]

@SiggySwans Само настављај брате
Истина се мора ширити!