Na današnji dan 1992.godine u Zavidovićima ubijen je vojni policajac Refik Višća.
Refik je pokušao spasiti 12 srpskih zarobljenika koje je pijani vojnik želio ubiti.
Ubio ga je Jasmin Viković(21).
Svi zarobljeni Srbi su preživjeli zahvaljujući Refiku.
Vječni rahmet Refiku!
‼️Kosovo Serb citizen claims he was brutally beaten by Kosovo Police officers‼️ (A Summary based on reports by Kosovo Online)
(Sensitive content photos)
Nenad Rašković, a Serb from the village of Dren (Zubin Potok) claims he was severely beaten by Kosovo Police officers late yesterday afternoon.
According to his testimony (recorded at the hospital and published by Kosovo Online) and a statement from the Serb List:
• Three police officers entered his family home, knocked him down, and beat him with a wooden stick.
• They demanded a rifle he says he does not own.
• They then took him into a nearby forest, tied him to a beech tree, covered his mouth with a cloth, and beat him with a water hose.
• While assaulting him, they allegedly pressured him to confess to a war crime against Albanians during the war.
• He was left tied to the tree until friends freed him.
• Upon returning home, he says officers continued intimidating his son and harassing his wife (who is Albanian), telling him they would return the next day and pressuring him to leave for Albania.
Rašković was taken to the health centre in Zubin Potok and then to the Clinical Hospital Centre in Kosovska Mitrovica, where he is under medical observation. Preliminary reports mention multiple injuries and possible fractured ribs. Local residents describe him as an honest man with no prior criminal record.
Kosovo Police have stated they have no information that any of their officers beat anyone and that the case has been referred to the Police Inspectorate.
The Serb List has strongly condemned the alleged treatment and called for an urgent, independent investigation, urging KFOR and EULEX to examine the claims.
This remains an allegation under investigation. Full transparency and a thorough, impartial probe are essential.
Petar Petković, Director of the Office for Kosovo and Metohija (Republic of Serbia), condemned "the savage beating" of Rašković and called for an urgent international response and investigation into the brutal attack on Nenad, as well as punishment for all those responsible.
He added that for weeks, months, and years, Belgrade had been warning the entire international community about what he described as the Kurti regime's abuse of Serbs, which had led to this.
"When there are no sanctions against those responsible and no adequate protection, these are the consequences. What was done to Nenad must not go unpunished,"
The situation in Kosovo has been deteriorating recently, especially after a series of reported abuses by Kosovo Police against Serbs.
Sources: https://t.co/PIYR14nBf3
https://t.co/iEjRenL8PC
Photos: sensitive contents (source Kosovo Online)
#Kosovo #ZubinPotok #HumanRights
Kada su Gali 390. godine p. n. e. osvojili i opljačkali Rim, preživeli branioci povukli su se na Kapitol.
Na kraju je dogovoren mir: Rimljani će platiti određenu težinu zlata, a Gali će otići.
Ali tokom merenja Rimljani su primetili da su tegovi lažni i preteški. Pobunili su se, pozivajući se na dogovor.
Tada je galski vođa Bren skinuo mač i bacio ga na tas sa tegovima, dodajući još težine koju su morali da nadmere.
Izgovorio je:
**„Vae victis” — teško pobeđenima.**
Nije ni pokušao da sakrije prevaru. Njegova poruka bila je jednostavna: meru ne određuje pravda, već onaj ko drži mač.
Vaga je služila samo da sili pruži privid dogovora.
Pravila vrede dok postoji moć koja može da ih odbrani.
Kada je izgubiš, možeš se pozivati na pravo — ali će jači odlučiti koliko ono teži.
A ponekad će na tas dodati i svoj mač.
У ноћи између 4. и 5. јула 1992. године, на тлу Рогатице, исписана је још једна од безброј од мрачних страница наше новије историје. Свирепи покољ српске породице Обрадовић није био само ратни злочин – био је то поход звери у људском облику, чији одјеци и данас леде крв у жилама.
Тог кобног дана, Добрила Перовић Обрадовић остала је без свега. У једном једином дану, угашена је њена цела породица: супруг, отац, мајка, осамнаестогодишња сестра и петнаестогодишњи брат.
Аутопсија једног ужаса:
Муслимански борци су Миломира Обрадовића везали, осудивши га на најгору клетву коју један отац и муж може искусити – приморали су га да гледа како му пред очима силују ћерку и муче супругу, сина и зета. Након што су пред његовим престрашеним погледом побили све које је волео, ликвидирали су и њега.
Судбина младе Данијеле сведочи о незамисливој свирепости: након зверског злостављања, остављена је распореног стомака да у најтежим мукама чека смрт. Мештани суседних српских села и данас памте како су њени крици и молбе за помоћ дуго одзвањали кроз ноћ. Ужас је био толики да несрећној девојци нико није могао прићи, нити јој пружити руку спаса.
Данас, тридесет и четири године касније, о страдању породице Обрадовић влада језива, заглушујућа тишина.
Нема видео записа: На Јутјубу нећете наћи ниједан снимак, ниједан ТВ прилог који чува сећање на ову трагедију.
Заборављени од свих: Свака годишњица овог стравичног злочина протекне тихо, скрајнута и у сенци, као да су ови мученици криви што су постојали.
Све док ћутимо, њихови крици и даље одзвањају. Ово је подсетник да се жртве не смеју заборавити, јер заборав је нова победа џелата.
Ledi Lejla Pedžet – dala je imetak i zdravlje za naš narod u najtežim danima. Engleska ruža sa srpskim srcem.
Osnovala je bolnice, preležala tifus lečeći bolesne i odbila da napusti ranjenike pod okupacijom. Prva je žena s Ordenom Sv. Save I reda.
Večna zahvalnost i slava👇
@n1srbija@KRIKrs Дрхтао сам од беса када сам прочитао да нешто што се зове Кокеза може да прети једном Немањи Видићу, Видићу којем пева цео стадион у Манчестеру! Еј! Ужас!
За тог Кокезу су његови тврдили да је украо преко 600 милиона евра.
Видић је жива легенда.
Из италијанских архива... ПАГ
Хрватски нацистички логор "Слана" на острву Паг један је од најмонструознијих хрватских логора смрти из Другог светског рата о којем се веома мало зна. Већина информација везаних за ово стратиште далматинских и личких Срба потиче из италијанских војних архива.
Санто Страци, командант Санитарне секције 5. Италијанске армије, ово је написао при посети логору Слана:
„Када смо уклонили камење, на неколико сантиметара испод земље на светло дана изашле су бројне руке, често везане кабловима, ноге босе или са чарапама, главе...
По положају лешева може се закључити да су заробљеници, везани по двоје или троје, најпре ископали јаме, и да су затим стрељани над истим тим јамама или докрајчени хладним оружјем...
Јаме су закопане на брзину, док све жртве још нису биле мртве, а то показује трагичан израз лица већине лешева...
Једној младој жени сасвим су одрезане дојке. У две јаме нашли смо само лешеве жена и деце, а у другима су били помешани мушкарци, жене и деца”.
Ово је човек за којег је чуло вероватно једва 0.1% Срба.
- Проучавањем старих повеља лоцирао рушевине манастира Светих Архангела код Призрена
- Открио гроб са посмртним остацима цара Душана 1927. године
- Пренео мошти цара Душана у Београд и чувао их у свом кабинету где их је својим телом штитио током бомбардовања Београда
- Организовао спасавање моштију кнеза Лазара, цара Уроша и деспота Стефана Штиљановића са Фрушке горе од усташа 1942. године
- Основао Музеј Јужне Србије, написао преко 270 научних студија и спасао више хиљада старих рукописа
Да умре у беди, изопштен из друштва и да му данас не познајете ни име побринули су се комунистички ослободиоци након 1945. Кога занима име му је проф. Радослав Грујић.
@nikolazstankovi Upravo tako, tolerancija im je jača strana. Žele da se predstave kao građanska opcija, a ne uvažavaju osnovno ljudsko pravo na slobodu vere. Bliži su im Lenjin, Trocki & co.