30. август - Дан новог ослобођења и помирења Црне Горе
(1/2) Данас се не сјећамо само једног дана. У нашем памћењу, заједно са њим, живе сви они дани, године и деценије искрене вјере у побједу слободе, док наше срце куца за све оне људе који су својом искреношћу и жртвом дали незабораван допринос побједи отворене демократије.
У животу свих народа, ипак, неки дани постају симболи времена, визија и нада већине људи једне државе. Такав ће бити и овај дан – дан када је народ побиједио један режим и једну приватизовану државу. Државу коју су грађанима привремено отели моћни појединци и претворили је у власништво самопроглашених господара слободе и закона. Тај дан означава крај феудалне демократије у овој земљи, крај владавине с��ривених фараона политике и крај њене уморне патње под самољубивим заблудама њених вођа.
Овај дан памтићемо као дан слободе, не само слободе од не��равде, забрањених ријечи, ускраћене равноправности и одузетих права на различитост, већ и као дан слободе за све људе рођене да живе слободно и једнако, достојанствено и морално – за све у Црној Гори, за све рођене у њој, који је памте, осјећају као своју и живе за њен напредак.
То је и дан побједе демократије – оне слободне и независне, ослобођене демократије која је деценијама била заточена у несмијењивости власти и тиранији заблуда појединаца изнад друштва и државе. То је побједа идеје да демократија није само пуко гласање на изборима. Она је, прије свега, како је Хавел рекао након њене побједе у Чешкој – стална брига за слободу онога другога, за онога с којим се не мораш слагати, али с којим живиш и дијелиш исту одговорност за добро своје земље.
Та 2020. година, остаће записана златним словима у књигама ��сторије Црне Горе и њеног народа. Друштвено-духовни феномен литија оздравио је душу наше земље и био први корак ка затрпавању и превазилажењу ровова које је готово 30 година стварао бивши режим. Тих дана, сви смо дисали и корачали као једно.
Знали смо да пораз није опција, знали смо да сви морамо бити уједињени и управо због тога смо моје колеге из ДФ-а и ја били једногласни у томе да је неопходно имати што шире политичко јединство, по сваку цијену. Понављам, по сваку политичку цијену.
Апсолутно сви ресурси наше коалиције стављени су на располагање, како ��и се Црна Гора коначно ослободила. Такав пожртвован теренски рад није виђен још од судбоносне референдумске кампање. Били смо свјесни да је у питању моменат бити или не бити. Заједничким радом, дошло је и вече тог 30. августа и рађање ослобођене Црне Горе.
Ово је дан побједе који не смије бити ничији пораз, побједе остварене не силом, већ увјерењем, побједе морала и људскости – да другога видиш као себе, да себе поправиш прије него што другога критикујеш, побједе сјећања да се ништа не заборави, али да се само истином потврди; да се више памти добро него зло; да мир и помирење окупљају, а не да подијељено друштво дијеле и удаљавају. Ово је дан који потврђује да се снагом истине и ненасиља могу срушити и најтврђи зидови.
Демократија није нешто што нам је једном заувијек дато. Она је свакодневни задатак, брига, резултат, признање грешке и похвала и најмањем кораку напретка. Као што слобода није само одсуство страха, већ и поштовање слободе других. Попут Кантовог моралног императива: да не чиниш ништа што не би желио да други учини теби. Код нас се то оду��ијек звало – чојство. Зато ни демократије ни праве слободе нема без чојства нашег човјека – грађанина и његовог узвишеног достојанства у свим одлукама власти и друштва.
Данас се не сјећамо само једног дана – данас обнављамо завјет да демократија није нешто што нам је једном заувијек поклоњено. Она је задатак, обавеза и стална борба за бољи живот свих и сваког. Она је живот у сваком дану, у свакој одлуци, у свакој показаној одговорности. Она је наша визија будућности, наша стаза помирења и наш животни избор, наша вјера да истина и љубав морају побиједити сваку лаж и мржњу.
НЕМАМ НИКАКВЕ ВЕЗЕ СА ДЕШАВАЊИМА У БУДВИ И СНАЖНО ОСУЂУЈЕМ УПОТРЕБУ СИЛЕ, АЛИ ТАКОЂЕ ТРАЖИМ ДА ВИДЕО ЗАПИСИ СВАЂЕ НИКОЛЕ ЈОВАНОВИЋА И БРАЋЕ МИТРОВИЋ БУДУ ЈАВНИ!
Ček, ček. Evropski parlament je usvojio rezoluciju o komunističkim žrtavama u Sloveniji, a to nije vijest za naše medije? Nego i dalje FCJK drži čas i prima strane državnike?
U Srbiji na današnji dan (po)stoje bar dva spomenika Draži Mihailoviću. Jedan na Ravnoj Gori od 1992, a drugi u rodnoj Ivanjici. Drugi je posebno interesantan što je postavljen nasuprot spomeniku NOB i tako oba funkcionišu održavani od lokalne zajednice već 22 godine.
Tako da, osim ako Ivanjica i Beograd nisu u istoj državi, eventualni spomenik u BG nije nikakva revizija, već čista dnevna politika sa obe strane
Слава безгробној војци коју Титови комунисти мучки убише у Словенији у мају и јуну 1945.г
Баш у Камничкој Бистрица ни крив ни дужан убијен је мој ђед Новица Живковић из Шекулара.
Хрватски амбасадор блокирао магистрални пут и стао уз групу Цетињана, замислимо медијску хистерију да је српски амбасадор подржао блокаду у Шавнику❗️
https://t.co/dcaFzPVoNk
Никада нијесам чуо да Павле Ђуришић није био јунак већ кукавица. Идеолошки га човјек не мора симпатисали али то не значи да историчарима фалсификаторима треба вјеровати. Мало ко спомиње да је у 13 јулском устанку он ослободио Беране.https://t.co/DzyPLpEGuu
Todor Tadić, student, četnički ilegalac u Beogradu, ubijen 1944. godine u logoru Mauthauzen.
Po njegovom liku i delu komunjare su izmislile svog Prleta u propagandnom projektu pod nazivom "Otpisani".
😡,, Гдје ће крушка, него под крушку“
Ако је командант Петар Комненић могао организовати убиство Свешт��номученика Риста Јарамаза на Јовањдан 20. јануара 1942 г, зашто његов унук Петар Комненић, новинар и водитељ у ТВ ,, Вијести“, не би подло режирао ,, ТВ суђење“ Митрополиту црно