@sozerc_@BojanJankovi Može malo pojašnjenje ovoga što ste napisali. Kako to može da mu poništi celu karijeru? Ozbiljno pitam. Nikako to ne mogu da shvatim.
и још нешто:
сви који крећете пут Црне Горе идите преко Новог Пазара, близу хотела Врбак има велики паркинг, добра клопа, народ гостољубив, пешачка зона можете нешто купити.
Одморите и наставите даље.
Срећан пут!
Нормалном човеку са 39 година тешко је и да гледа тениски меч 5 сати и 15 минута, а камоли да игра и победи за пласман у полуфинале.
Морате му се дивити, шта ћете!
Господин Новак Ђоковић 🇷🇸
‼️Gopođa Zita Tanko! Ispred suda na vrućini krik majke koja duva u pištaljku pred nemim zidom institucije.
Andrej je opasan za njih jer je odbio da bude uplašen. Podelite video, neka čuju pištaljku jedne očajne majke, gospođe Zite! Borba tek počinje!
Ponos Srbije! 🇷🇸
Dr Mihailo Nešković sa Instituta „Dedinje“ proglašen je za najboljeg mladog vaskularnog hirurga u Kini, u konkurenciji od čak 800 lekara iz celog sveta! Najsavremenije metode lečenja aorte koje je tamo naučio sada uspešno primenjuje u našoj zemlji.
Bravo!👇
Dragi ljudi...
Imamo u ponudi pekmez od kajsije.
Cena je 700din/ 720ml.
Mama i supruga kuvaju punom parom i police se polako popunjavaju.
Za dodatne informacije se možete javiti u DM.
Zamolio bih vas da nas podrzite i RT ovaj post.
Hvala puno ! 😀
Током викенда, у оквиру наше радне јединице „Студент у сваком селу“, обилазили мештане Невада код Горњег Милановца. Разговарали смо са људима, слушали њихове приче, бележили проблеме и трудили се да свакоме посветимо време. Ипак, један сусрет ће нам посебно остати у сећању.
Троје нас је обилазило удаљенији део села. Макадамски пут водио нас је до готово усамљене куће, окружене великим имањем и природом. Ушли смо у двориште и покуцали, али одговора није било. Већ смо помислили да нема никога, када смо на стаклу суседне кућице приметили силуету.
Врата су се убрзо отворила и пред нас је, полако се ослањајући на своје кораке, изашао дека од око 80 година, са искреним осмехом. Деда Рајко.
На наше представљање одговорио је;
„Студенти? Па знам да долазите. Прочитао сам у Таковским новинама.“
Уследио је позив који се на селу не одбија.
„Хајде, децо, седите мало. Хоћете нешто да попијете? Немам богзна шта спремљено, али седите под вињагом да попричамо.“
Убрзо смо седели за столом у хладу винове лозе, уз хладну кока-колу коју нам је донео из куће. Разговор који је требало да траје свега неколико минута претворио се у дубок, емотиван сусрет.
Овај витални осамдесетогодишњак причао нам је о свом животу, деци и унуцима, као и о временима када је кућа била пуна чељади. Са посебним поносом је помињао унука који је отишао у Америку да игра кошарку. Ипак, поделио је са нама и тежину тишине која је у кући остала након што су деца отишла својим путевима, а нарочито након што је пре неколико месеци изгубио супругу. Разговарали смо о пољопривреди, свакодневним изазовима на селу, а ми смо га слушали пажљиво, свесни колико људима значи када их неко заиста чује.
Када је дошло време за покрет, замолио нас је за нешто необично. Желео је да му запишемо своја имена и факултете. Пошто нисмо имали оловку код себе, он је ушао у кућу и донео папир. Симболично, била је то полеђина рачуна за струју. Тек тада смо сазнали његову праву намеру. Рекао нам је да жели да напише текст захвалности и пошаље га Таковским новинама, како би јавно поменуо студенте који су свратили у његово двориште и провели време са њим.
Остали смо затечени. Током претходних месеци посетили смо многа места и упознали велики број људи, али ретко шта може да се пореди са осећајем када схватите да је некоме ваш долазак вредео толико да пожели да о томе пише у локалним новинама.
При одласку смо му, у знак захвалности, поклонили наш беџ „Студенти побеђују“. Пуног срца, ходајући лаганим и отежаним кораком, испратио нас је све до капије. Пожелео нам је све најбоље и сву срећу у животу, а тај призор како стоји на излазу и маше нам дуго ћемо памтити.
Овај сусрет нас је подсетио на суштину нашег рада. Подсетио нас је да иза сваке капије живи човек са својом причом и потребом да буде примећен. Управо због оваквих тренутака настављамо да обилазимо српска села, сигурни да ово што радимо има дубок смисао.