Увод, у својој благости стопљен са сетом, прелази у море осмеха, мелодија која се обавија око мене, прво ми се завеже око очију, па отвори срце, и онда тишина, као мисао.
Са које стране тишине ћеш доћи?
Постојање идеја које не би могле бити изречене, као негација непостојању света у којем се изричу, значи да онај који их формулише у његовој верзији (визији) света не би био могућ, јер би био непотребан. Ово имплицира да су могућности заправо ствар опште потребе у датом тренутку.