Tonino Picula ne samo da ne može biti izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju nakon njegove objave povodom Oluje, već na tu funkciju nije trebalo da bude nikada ni izabran. Picula je ovom objavom pokazao da ne deli vrednosti koje su neophodne za obavljanje ovako važne funkcije, pogotovo u osetljivom trenutku kada su na vlasti u Srbiji oni koji su učestvovali u pogubnoj ratnoj politici devedesetih, dok u Hrvatskoj svedočimo masovnom uzdizanju ustaštva.
Bez politike pomirenja nema ni stvarne evropske budućnosti zemalja bivše Jugoslavije, a Picula je isticanjem fotografije sa oružjem jasno pokazao svoj odnos prema pomirenju u regionu. Poruka koju je Picula poslao ima poseban značaj u ovom trenutku kada svedočimo povampirenju slavljenja ustaštva u Hrvatskoj. Umesto da to najsnažnije osudi, on se, u trenutku dok još širom Hrvatske odjekuju uzvici “Za dom spremni” sa Tompsonovog koncerta, hvali učešćem u akciji pogroma i stradanja srpskog stanovništva!
A zašto nikada nije ni trebalo da bude izabran na ovu funkciju? Zato što je i nevezano za ovaj skandal višestruko pogrešna praksa da se za izvestioce za Srbiju biraju ljudi iz zemalja bivše Jugoslavije. To svedoči da i dalje u evropskim institucijama ne postoji svest o kompleksnosti i malignitetu sukoba devedesetih godina na ovim prostorima. Pitanje proširenja EU postaje u novim geopolitičkim okolnostima posebno značajno, a svojevrsna "piculizacija" te politike nažalost svedoči o nedovoljnom poimanju njenog strateškog značaja među sadašnjim evropskim zvaničnicima.
Kao bivši predsednik Srbije smatram da je neophodno da Picula bude odmah smenjen sa funkcije koju obavlja, da se prekine sa praksom da izvestioci za Srbiju budu ljudi iz zemalja bivše Jugoslavije i da se Evropski parlament i sve institucije EU u skladu sa elementarnim evropskim vrednostima snažno i nedvosmisleno odrede prema uzdizanju ustaštva u Hrvatskoj. To nije pitanje samo odnosa prema Srbiji, ne čak ni samo prema našem regionu, već i prema celoj EU i vrednostima na kojima počiva.
President @realDonaldTrump is showing true leadership by pushing for an end to the Russia-Ukraine war. Diplomacy, not endless bloodshed, must prevail. Serbia supports every effort to bring peace and stability to Europe and the world. Now is the time for bold action.
Ко је власт у Немачкој је изузетно важнo за целу Европу и посебно за цео Балкан. Немачка политика од 19.века на Балкан гледа као на свој простор којим жели да управља и у који се инвестирала неупоредиво више од било које друге колонијалне силе.
Резултати избора за велике странке су очекивани и у складу са предизборним анкетама. Конзервативне странке имају највећу подршку. ЦДУ/ЦСУ је победник избора и даће новог канцелара. АфД је друга по реду и више него је дуплирала је своју подршку. Странке левице (СПД, Зелени, Странка левице) су изгубиле ове изборе. Излазност је преко 80%, 5% већа него 2021, и готово сви гласови бивших апстинената су отишли ка АфД (DW). Око 14% гласова је остало испод цензуса.
У анализи крета��а бирача од избора 2021. до ових коју је спровео Deutche Welle (DW), опозициона ЦДУ/ЦСУ је преузимала гласаче од гласача власти коју је чинила левица заједно са либералима, међутим изгубила је око милион гласача који су се окренули ка АфД. АфД доминира на истоку Немачке, док је ЦДУ/ЦСУ доминантна на западу.
Опасност за ЦДУ/ЦСУ, ако буду правили будућу владу са странкама левице, је да ће се тренд преласка гласача ка АфД наставити, посебно зато што је очигледно да опозиција профитира на рачун сваке власти, посебно у условима велике економске кризе изазвана сулудом пол��тиком према Украјини која је бацила немачку привреду на колена.
За ЦДУ/ЦСУ би било политички најисплативије да прави владу са АфД. Прве изјаве њиховог лидера Фредриха Мерца говоре да се то неће десити, већ да ће ући у отворен сукоб са САД-ом и да ће наставити губничку ЕУ политику према Русији и Украјини. У контексту већ све видљивије отворене сарадње САД-а и Русије, ово је пут наставка урушавања немачке економије која без јефтиних руских енергената више није конкурентна. Додатно, најава повлачења војске САД-а из Европе, ће драстично погодити војне буџете свих ЕУ држава, што ће додатно оптеретити привреду Немачке.
Пут за Србију је да буде на страни сарадње САД-а и Русије. Наш пут није да се гурамо да уђемо у губитнички воз ЕУ чија политика води Европу у суноврат. Поли��ика и власти и про-ЕУ опозиције је до сада било утркивање ко ће брже, боље и јаче ући у тај ЕУ воз. Србији је потребна политика и озбиљни политичари који разумеју тектонске геополитичке промене да се не би, као 90-тих, затекли на погрешној ��трани историје. Будућност наше деце зависи од тога.