Колико пута мора да се понови иста ствар? Колико ћемо дуго гледати овакве сцене насиља и живети у страху, знајући да нам нико неће помоћи?
Наша колегиница са Медицинског факултета у Новом Саду, Лана, брутално је нападнута од стране мушкарца којем је претходно отворила врата своје зграде. Ушли су заједно у лифт, где јој је пришао с леђа и крвнички почео да је дави.
Лана је замало остала без свести, али је наставила да се брани. Напад је трајао целих шест спратова вожње лифтом. Када је престао, насилник јој је отео телефон и побегао.
Без маске. У згради под видео-надзором. Телефон је пронађен преко апликације Find My iPhone, а полицији је одмах прослеђена локација. Ипак, полиција није ушла у кућу на коју је телефон показивао, уз образложење да „не може ноћу да улази у насумичну кућу“.
Није насумична. Локација је показивала где се налази украдени телефон.
Четири дана касније, човек који је давио нашу колегиницу и даље није пронађен. Снимци камера се одлажу, управник зграде се не јавља, а одговорност се пребацује.
Није ли вас срамота?
Након тога инспектор каже: „Ово није била обична крађа. Хтео је да те убије или силује.“
Па зашто се случај онда води као разбојништво?
Нећемо ћутати док се жене гуше у лифтовима, а институције траже изговоре. Нећемо прихватити државу у којој жртве остају саме, а насилници слободно ходају улицама.
За правду или неодговорност?
За жртве или злочинце?
За Србију или мафију?
@frompolarland Za 3 meseca putovanja baš fali malo više planina, za pretežnu orijentaciju na gradove - OK.
Za nekoga ko npr. prvi put obilazi, baš bi (za ovaj vremenaki period) morala Jugozapadna Srbija, Ohrid, nešto od CG primorja, Skadar, Durmitor, Drina…
Teodora Martinko...
Jedina koja je preživela pad nadstrešnice.
Uz saglasnost porodice, počelo je prikupjanje novčanih sredstava , sa ciljem da joj se olakša period oporavka i nastavka života. 🙏🙏❤️
Učinimo ga poznatim!
Dušan Aritonović, bivši načelnik gradske uprave u Vranju i aktivista SNSa je Dijanu Hrku, ženu kojoj je sin poginuo ispod nadstrešnice, nazvao ludačom.
Dušan živi u Vranju.
Srbija je ratifikovala Evropsku konvenciju o ljidskim pravima, presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu su obavezujuće za Srbiju, zato:
Policija MORA da dozvoli mirno okupljanje građana, NE POSTOJE saobraćajni prekršaji ukoliko se radi o mirnom okupljanju građana, država IMA OBAVEZU da obezbedi takav skup, a JEDINI slučaj kada imaju pravo da reaguju je ako okupljanje postane nasilno (npr. napadi, paljenje, oružje), tada slobodno okupljanje prestaje da uživa zaštitu.
Takođe i ako se organizatori pozivaju na mržnju, rasizam, ekstremno nasilje, sloboda na mirno okupljanje se može ograničiti u skladu s Konvencijom.
Skup koji traje do tri dana može da se organizuje BILO GDE, pod napred navedenim uslovima!
Više o tome sutra, a građani da se brane u prekršajnim sudovima, neka ne priznaju, ovo moraju da primene sudovi, makar u žalbenom postupku, ne pristajati na ucene!
Nemamo pojedince koji stoje iznad zajednice. Nismo sledbenici kulta ličnosti. Naše delovanje je kolektivno, promišljeno i odgovorno. Na ulici smo zbog ideje, a ne zbog lične koristi. Ovo nije ni mesto, ni vreme za isticanje pojedinaca, već za zajedništvo i solidarnost.
Драги наши, позивамо вас на велики првомајски протест студената и радника.
Овом приликом желимо посебно да позовемо све наше бајкере да нам се придруже првог маја на протесту. Знамо колико вам тај датум одговара за вожњу по Србији, желимо да истакнемо да би нам пуно значило да га проведете са нама.
Молимо вас поделите ову поруку даље.
Порука наше колегинице:
Важно је да се свако од нас укључи у акцију ослобађања РТС-а. Ово је тренутак који смо сви тражили – конкретна акција са конкретним циљем – расписивање конкурса за РЕМ (Регулатор електронских медија) који нема састав од новембра.
РЕМ је омогућио медијски мрак у ком живимо. Крив је кад не постоје последице за медије код којих се у програму приказује оружје, у којима се народ противзаконито застрашује, у којима се наше колеге месецима таргетирају због чега добијају претње, РЕМ је крив за културу насиља због које смо сви угрожени. РТС тренутно ради као продужена рука власти, за њега су студенти напали жандара, за њега су студенти насилници, а РЕМ је тај који га не регулише иако је дужан да то ради.
Без слободних медија нема правде, нема истине, нема промене.
Оно што свако од нас мора да разуме за себе је:
Неће нико доћи уместо тебе.
Постоје пожртвовани људи који су спремни да се боре, али ако желиш резултате мораш доћи БАШ ТИ.
Да бисмо истрајали колико је потребно морамо да се ослонимо једни на друге и нико не сме да остане по страни.
Зато – сви на Кошутњак док се конкурс не распише, сви испред РТС-а док не победимо.