Nataša RakočevićT

Наташа Ракочевић-Томић

[Nataša RakočevićT @RtNatasa]

@JoMarovic @AVposlanica Razgovor i mržnja nikad nisu išli zajedno. Razgovor podrazumeva poštovanje sagovornika.

[Nataša RakočevićT @RtNatasa]

@AVposlanica @alexaleksic20 Koja je velikosrpska ideologija bila kada se u Podgorici veza tražila za odlazak na ratište? Koji je odziv za mobilizaciju bio u Podgorici, a koji u Beogradu? U Podgorici preko 95, a u Beogradu manji od 5%. Proverite kod hrvatskih udruga branitelja, imaju podatke.

[Nataša RakočevićT @RtNatasa]

@zigzy5 @Aurorapolare13 @Snezana83061934 @pusiunuznik Ви баш инсистирате да доказујете своју неписменост 😂

[Nataša RakočevićT @RtNatasa]

@srbinjelud Софистицирано и пе��фидно. Чудно је да је филм Мрак забрањен на 20 фестивала, а ХБО приказује ову серију. Како се лако скупе паре за овакве пројекте, а Кошаре није могуће снимити 🤯

[Небојша Раичковић @Neboysa_Lkvnjk]

„Косовска битка је фирентинска измишљотина на основу Твртковог лажног хвалисања..."
Професор историје на БУ

И питате се зашто нам је тако како нам је? Па заправо нам је и превише добро како заслужујемо...

[MilanSremac @MilanSremac]

За све оне који имају недоумице око ставова Дубравке Стојановић и њених "размишљања" прилажем малу хронологију њених изјава и "активизама":

1. "Геноцид у Сребреници је директна кривица ове државе"
2. "Благоје Јововић је најобичнији терориста"
3. "Споменик Стефану Немањи је анахрони заостатак и примитивизам"
4. "Дара из Јасеновца је баналан Фалсификат историје"... итд.

[Nataša RakočevićT @RtNatasa]

@CopezziP Sve je u sistemu, dovoljan je samo matični broj i sami mogu da uzmu sve što im je potrebno. Ali je dobro maltretirati ljude kojima je potrebna bilo kakva pomoć. Za njih zlurade.

[Дарко Николић @HuddleBre]

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао.

Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта).

Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију.

Рецимо.. Нашу.

Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освај��ча, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...?

А једном наро��у се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео.

И, године су почеле да прола��е. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да ��ајпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А ��амо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили.

Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер.

Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима).

Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али...

Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд.

А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту.

Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен...

Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак.

А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки.

Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје.

Баш због ње је ова прича о песми пред вама.
И, она звучи – овако:

(ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте)

#YmaOHyd

[Nataša RakočevićT @RtNatasa]

@RadaManojlovic_ Радо, прочитај ову причу. Ово је доказ шта може само један човек да покрене, како може да подстакне масе да се ослободе ��опства

https://t.co/EqELdJsLCw

[Дарко Николић @HuddleBre]

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао.

Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта).

Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију.

Рецимо.. Нашу.

Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...?

А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал ��агнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео.

И, године су ��очеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили.

Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и ��есме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер.

Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима).

Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али...

Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд.

А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту.

Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен...

Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак.

А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки.

Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје.

Баш због ње је ова прича о песми пред вама.
И, она звучи – овако:

(ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте)

#YmaOHyd

[Nataša RakočevićT @RtNatasa]

@pantljicara1 Samo ko nije iskusio veliki gubitak i bol može napisati nešto ovako bezosećajno. Greh je. Veliki je greh procenjivati tuđu tugu, čudni su putevi života koji čoveka dozovu pameti. Samo se duboko poklonite njihovoj hrabrosti da nose svoj bol i ostavite ih na miru.

[Robert W Malone, MD @RWMaloneMD]

Well, well. Who would have thought it.

[Nataša RakočevićT @RtNatasa]

@Suki59959223 @z_mijajlovic Vi to za Nemce? Tamo se desilo sve ovo.

[Nataša RakočevićT @RtNatasa]

@zelja_tvoja @z_mijajlovic Trebalo je da odnesete u policiju

[Nataša RakočevićT @RtNatasa]

@Pedjaaa5 @z_mijajlovic Divno! Ima divnih ljudi.

[Nataša RakočevićT @RtNatasa]

@CitizenXblog @z_mijajlovic Znam ljude kojima se slično desilo al je čovek bio fer i vratio im pola para od onog što su mu dali. Tako da vam nije dobra generalizacija. Pretpostavljam da Vi ne biste postupili kao taj lik. Ima veoma veliki br poštenih ljudi.