Rus bir doktorun hazırladığı sırt ve disk ağrılarını ameliyatsız olarak ortadan kaldıran özel egzersizler.
Günde 15 dakikanızı ayırmanız yeterli olacaktır..
- 300 gram kırmızı pancar
- 100 gram havuç
- 100 gram kereviz kökü
- 70 gram taze patates suyu
- 30 gram turp
Hazırlama Bir meyve sıkacağı ile tümünün sıkın
Kapalı bir cam kapta buzdolabında saklayın
Meyve suyunu gün boyunca 1-2 yudum olarak için
Најлепшу
"Грчку" љубавну песму
написао је СРБСКИ војник
једној гркињи при поласку
на СОЛУНСКИ ФРОНТ
🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸
НИКАДА СЕ НЕ ОДРИЧИ
ПРЕДАКА СРБСКИХ
-ˋˏ ༻✿༺ ˎˊ--ˋˏ ༻✿༺ ˎˊ-
Giorgos Dalaras - Mi mou thimonis matia mou
-титловано-
#давнина
UN HOMBRE LE CONFESO A UN ESPECIALISTA EN TERAPIA SEXUAL DICIENDO:
"ESTOY CASADO DESDE HACE 15 AÑOS, Y ME ASALTAN FANTASÍAS SOBRE OTRAS MUJERES,PERO NO QUIERO DEJAR A MI ESPOSA".
Y ESTO ES LO QUE LE DIJO EL ESPECIALISTA...🧠🧠🧠
Ово је човек за којег је чуло вероватно једва 0.1% Срба.
- Проучавањем старих повеља лоцирао рушевине манастира Светих Архангела код Призрена
- Открио гроб са посмртним остацима цара Душана 1927. године
- Пренео мошти цара Душана у Београд и чувао их у свом кабинету где их је својим телом штитио током бомбардовања Београда
- Организовао спасавање моштију кнеза Лазара, цара Уроша и деспота Стефана Штиљановића са Фрушке горе од усташа 1942. године
- Основао Музеј Јужне Србије, написао преко 270 научних студија и спасао више хиљада старих рукописа
Да умре у беди, изопштен из друштва и да му данас не познајете ни име побринули су се комунистички ослободиоци након 1945. Кога занима име му је проф. Радослав Грујић.
Читајте више, конзумирајте мање. Ваш ум је мишић.
Тренирајте га.
Будите ментално напети.
Читајте старе књиге.
Класике.
Књиге које нико други не чита.
Ако читате „бестселере“, размишљаћете као сви остали. Читајте „Злочин и казну“.
Читајте „Мобија Дика“. Читајте „100 година самоће“. Књиге које вас збуњују.
Књиге које мењају начин на који видите људе, патњу, љубав, смисао и живот. Књиге које мењају начин на који доживљавате стварност.
Српски јунак са 70 рана од Бугара - Будимир Давидовић!
“Нас четрнаест војника, 18. априла 1918. одабраше да уништимо седам бугарских земуница. И то - бомбама.
Кренемо нечујно после поноћи. До мене је Милутин Петровић, Драгачевац, срце му велико ко планина, добричина, али је Бугаре мрзео изнад свега. Бауљамо ми, провукосмо се некако испод бодљикаве жице, али Милутин застаде. Руком ми даје знак да станем ту и ћутим. Удаљи се он десетак метара и врати - с крвавим бајонетом: пробуразио је стражара тако да овај није ни писнуо...
Настависмо још неколико метара, па се мени учини да иза једног дебла видим сенку. И то је био стражар. Уклонили смо без речи и ту препреку, а нашли се пред земуницом. Кроз отвор бацисмо бомбе...
Настаде пакао: земља се претвори у ватру, јауци у главној земуници, оној којом пристижу појачања... Нема се куд - морасмо на нож... Направисмо покољ, али избодоше ме на 17 места...
Моји другови се повлаче, а ја се заплетох у бодљикаву жицу... Шикља крв, али се не дам, хоћу да живим... Бугарски војник кидише бајонетом на мене. Гледам сечиво бајонета и тргнем пиштољ: оборих га првим метком.
Други баци бомбу поред моје главе. Зграбим је хитро да је вратим, али, крв ти љубим, експлодира и однесе ми десну руку!
Бугари ме хоће живог, трче према мени тројица, и то ме освести. Тргнем левом руком последњу бомбу, потегнем детонатор зубима и бацим испред Бугара.
Више их нисам видео.
Наши ме некако извукоше и нађох се у болници. Ту су ми, седам дана касније, на израњављене груди, окачили другу Карађорђеву звезду.
Истог дана дође командант источног дела фронта, француски генерал Гијом. Обилази рањенике. Задржа се поред моје постеље. Наши му официри нешто говоре. Гледам га у очи: блистају.
Наједном, са својих груди он скиде Орден француске Легије части и рече ми:
“Јуначе, ти више него ја заслужујеш да носиш ово високо одликовање. Хиљадили се такви јунаци!”
Из књиге “Заборављени јунаци Великог рата” која представља збирку невероватних и заборављених прича у којима су главни хероји били наши часни преци! Слава им! 🇷🇸
1989. godine srpski inženjeri i tehničari su izveli jedan od najvećih građevinskih poduhvata tog vremena. Podigli su sa zemlje na visinu od 40m kupolu Hrama Sbetog Save,tešku 4000tona.
To je pravi spoj tradicije i modernog. Ovakvi poduhvati treba da postanu simbol za novo vreme
,,Нема већег достојанства од човека који ћути а могао би да повреди... Који прашта, а могао би да казни... Који воли, а није вољен. Такви људи нису тихи, они су Света ватра... ''
Патријарх Павле ☦️
Моји бака и дека били су у браку 60 година.
Једног дана сам питао деду:
„Која је тајна вољења исте жене целог живота?“
Није се смејао.
Није рекао „комуникација“.
Није рекао „састанци“.
Погледао је моју баку, која је била у кухињи, и рекао:
„Не волиш исту жену.“
То ме је збунило.
Рекао је: „Она се мења сваких неколико година. И ако не ажурираш начин на који је волиш, губиш је.“
Рекао ми је да девојка којом се оженио са 22 године није иста жена са 30.
Мајчинство ју је променило.
Губитак ју је променио.
Време ју је променило.
„Са 40 година“, рекао је, „потребно јој је било поштовање више од романтике.
Са 50 година, потребно јој је било партнерство више од страсти.
Са 60 година, потребно јој је било присуство више од обећања.“
И сваки пут када би се променила, имао је избор:
Да се жали да „није као што је некада била“.
Или да је поново схвати.
Рекао је да је највећа грешка коју мушкарци праве ова:
Заљубе се једном.
Онда престану да обраћају пажњу.
„Волети жену целог живота“, рекао ми је,
„јесте одлучити да останете радознали према њој.“
Не претпостављајући да је познајете.
Не замрзавајући је у верзији коју сте упознали.
Наслонио се и рекао нешто што никада нећу заборавити:
„Ако престанете да је проучавате, неко други ће је на крају проучавати.“
Шездесет година.
Не зато што је било лако.
Зато што ју је стално изнова упознавао.
У ПРИТВОРУ ГЕНЕРАЛ
КОГА ВОЈСКА И РОДОЉУБИ ОБОЖАВАЈУ
Превремено пензионисани командант копнене Војске Србије, генерал потпуковник Милосав Симовић осуђен је на шест месеци кућног притвора због, како се наводи, кршења закона о тајности података.
Ево једног од његових снимљених говора пред стројем. Са оваквима Срби имају чему да се надају..