✅ Финала: 2 (Куп УЕФА 1979, Куп шампиона 1991 – титула првака Европе)
✅ Полуфинала: 4
✅ Четвртфинала: 14 пута
✅ Европских сезона: 63
🏆Интерконтинентални куп 1991, јасно је да говоримо о највећем клубу Источне Европе и једном од великих европских и светских гиганата. #fkcz
Skanderbeg’s brother, Reposh Kastrioti is buried in Serbian Orthodox monastery, Hilandar, on Mount Athos, Greece.
Above the tomb, there is a fresco depicting the Virgin Mary with the Christ Child, flanked by the figures of Saint Simeon and Saint Sava.
Душанов законик – Устав Хелма
Душанов законик (1349. и 1354.), за време када остатак Европе није знао шта је то законска одговорност владара, био је доказ да Србија није била само војна сила, већ интелектуални див.
Душанов законик садржи укупно 201 члан (у коначној верзији из 1354. године). Енглеска Магна Карта има свега 63 члана. Француски прописи из тог доба су били распарчани на хиљаде локалних обичајних правила која никада нису записана у једну целину.
За разлику од других тада постојећих, Душанов законик улази у све „ћелије” друштва. Првих 38 чланова уређују однос цркве и државе. Затим се уређује брак, наслеђивање и међе. Кривичним правом дефинише шта је убиство, крађа, па чак и вређање. Међународним правом уређује положај странаца (саса, Дубровчана) и дипломатски имунитет.
Члан 73: Право сељака да тужи властелина (Социјална правда). Ово је био незамислив концепт за тадашњу феудалну Европу, где је сељак био роб. „Сиромах који није у стању да се парничи, да му се даде заступник који ће за њега одговарати пред судом.” и члан који каже: „Меропсима (сељацима) у царству моме, нико да не чини силе; ако им ко учини бесправље, да се суди као и властелину.” Дакле, српски сељак је имао законску заштиту од свог господара. Закон је био једнак за све. То је разлог зашто је српска војска била тако лојална и снажна – јер је сваки човек осе��ао да држава штити његово право.
Члан 172: Закон је изнад Цара (Врхунац слободе). Овај члан је светски куриозитет. Њиме Душан наређује судијама да га не слушају ако нареди нешто што је против закона. „Све судије да суде по законику, како пише у законику, а не да суде по страху од царства ми.” Док је на Западу важило правило „Шта цар нареди, то је закон”, у Србији је важило: „Шта закон каже, то цар мора да трпи.” То је дефиниција правне државе.
У то време у Француској или немачким државама, владар је био „изнад закона” (лат. Princeps legibus solutus est). Душан уводи члан 171. и 172. који су светски феномен: „Ако пише у законику другачије него што цар нареди, судија мора слушати законик”.
Већина тадашњих законика на Западу постојала је у једном или два примерка, скривена у краљевским ризницама. Душанов законик је масовно преписиван. Данас имамо сачувано преко 25 преписа (Призренски, Струшки, Раковачки...). То значи да је Закон био доступан свакој области царства. Био је то тадашњи „софтвер отвор��ног кода” који је сваки судија на терену имао у рукама.
Душанов законик није био књижица, већ енциклопедија реда. Са својих 201 чланом, он је био три пута обимнији и десет пута прецизнији од енглеске Магна Карте. Док су западни владари своје заповести писали на парчићима пергамента, српски цар је издиктирао систем који је предвидео све — од заштите путева до права последњег кмета. Био је то највећи правни споменик тадашње Европе.
Ова фотографија приказује италијанског генерала Александра Лузана како стоји над убијеним српским дететом испред школе у Пребиловцима. Писмо које је послао Мусолинију након овог злочина чува се у војним архивама:
„Драги Дуче,
Моја потпуна оданост према теби, надам се, допушта ми да се одмакнем од строгих војних правила. Зато вам брзо пишем о нечему што сам и сам видео пре три недеље.
Приликом обиласка подручја Сто��ца, Чапљине и Љубиња (60 до 130 км северно од Дубровника) — сазнао сам од наших обавештајних служби да су Павелићеве усташе дан раније починиле злочин у једном селу (Пребиловци). Када се прочуло, локални Срби су поново били испуњени бесом.
Немам речи да опишем оно што сам тамо нашао. У великој школској учионици пронашао сам убијену учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Назвати то „злочином“ је преслабо и једноставно. То је отишло даље од сваког лудила!
Многима су одсечене главе и постављене на школске клупе. Усташе су извукле црева из њихових отворених тела и, као летње траке, обесиле их на плафон и закуцале за зидове! Облак мува и ужасан мирис онемогућавали су дуг�� остати. Видео сам поцепану кесу соли у ћошку и шокирао се кад сам схватио да су их полако убијали, стављајући со на њихове резане вратове! Баш кад смо одлазили, дечји јецај је дошао из задњег дела собе. Послао сам два војника да погледају. Извели су једног ученика, још увек живог, дише са напола пререзаним грлом! Одвео сам то јадно дете својим аутом у нашу војну болницу, вратио га свести, и сазнао пуну истину од њега.
Злочинци су прво, један за другим, силовали српску учитељицу (звала се Стана Арнаутовић), а потом је убили пред децом. Силовали су и осмогодишње д��војчице. Цело време, ромски оркестар, присиљен да буде тамо, свирао је и ударао бубњеве!
На вечну срамоту наше римске цркве, у свему овоме учествовао је Божји човек, свештеник! Д��чак којег смо спасили се брзо опоравио. И чим му је рана зарасла, кроз нашу небригу, побегао је из болнице назад у своје село да потражи породицу.
Послали смо патролу за њим, али било је бескорисно; нашли су га убијеног на прагу дома! Од око хиљаду људи, нико није остао у селу! Истог дана сазнали смо да су усташе након школског злочина заробиле још 800 Пребиловчана и све их бациле у јаму или побиле као животиње на путу.
Преживело је само око 300 људи. Само су они успели да пробију усташки круг око села и побегну у планине! Тих 300 преживелих јачи су од најбоље Павели��еве дивизије. Изгубили су све што су могли изгубити. Децу, супруге, мајке, сестре, куће, имовину. Чак су ослобођени страха од смрти.
Једини смисао који им је остао у животу је освета, страшна освета. На неки начин ��е стиде што су живели! А Херцеговина, Босна, Лика, Далмација пуна је села као Пребиловци.
Убијање Срба постало је толико распрострањено да су многи извори воде у тим подручјима сада загађени. Са извора у Поповом Пољу, недалеко од јаме у којој је бачено 4.000 Срба, потекла је црвенкаста вода — видео сам и сам! Нескидива мрља ће пасти на савест Италије и наше културе ако се, док још можемо, не одвојимо од усташа и спречимо да се ово лудило гледа као нешто што смо подржали!“
Ђорђе Мартиновић (1928 – 2000) био је Србин са Косова и Метохије чија је трагична судбина 1985. године постала један од најпотреснијих симбола страдања и неправде у тадашњој ЈУ.
Дана 1. маја 1985. године, Ђорђе Мартиновић је нападнут од стране шиптара на својој њиви „Јаруга“ 👇🏻
Probablemente ya tengas parásitos viviendo en tu interior.
Y la mayoría de la gente no lo sabe.
Aquí tienes 7 señales de alerta de que tu cuerpo podría estar combatiendo parásitos dañinos... y qué hacer al respecto:🧵
Нека цркну говна!
Рајко Митић је био командант бригаде београдских равногорских илегалаца!
У ову категорију храбрих младих Срба спадао је Рајко Митић. Пишући о његовим четничким данима Милослав Самарџић наводи: „Илегалац је био и један од најчувенијих послератних фудбалера – Рајко Митић. Прецизније речено, Митић је био командант бригаде београдских равногорских илегалаца. Спасао се захваљујући фудбалу, а својим преживелим саборцима делио је и на стотине бесплатних улазница за утакмице Црвене звезде“. Сада незапамћена еуфорија деце из београдских грађанских кућа након освајања прве титуле 1951. године, када је екипу предводио капитен Рајко Митић добија пуни смисао.
#fkcz