Мало је капљица у мору н��спрам људи који су дошли да се поклоне.
Грци у чуду, Европа још не разуме, а ми испраћамо у нади да ћемо опет дочекати ❤️.
Христос Воскресе.
Avgust 1998, Klečka, Kosovo, Srbija
Albanski monstruozni zločini:
Ubistvo devojčice Jovane i cele njene porodice
Autor: Grey Carter
Devojčica od skoro 11 godina bila je zatočena u logoru u selu Klečka, kod Lipljana, zajedno sa majkom i bakom. Logor je bio pod direktnom
@GoranJ12885544@lil_kikey Буквално што више путујем, што више читам, што више језика говорим, што сам богатији, с временом све сам већи и већи расиста и српски супрематиста.
“Не заборавите у Сиску је било, у дечијем логору, око 6.900 деце!”
Исповест Миленка Чекића који је имао само шест година када је прошао кроз дечији логор у Сиску.
1999. После доласка НАТО трупа на Косово, цела ова Српска породица је заклана, мушкарци су стрељани и без главе. Жене и деца су силовани и мучени. Ова десет-годишња девојка (у центру) је силована од стране 20 албанских исламиста нацистичке ОВК животиња, њен гениталије су
Величанствена лекција свој, назови српској глумачкој елити (читај жгадији), која бесомучно арчи српске ресурсе, а на сва своја погана уста лаје против српске земље и српског народа!
Хвала Славиша, жив био Србине!❤️🇷🇸
Браћа Милић били су Срђан и Бобан Милић, браћа близанци. Одрастали су заједно, ишли истим путем кроз живот и на крају заједно обукли униформу Војске Југославије. Били су млади официри, васпитани у духу породице, части и службе отаџбини.
Када је почео рат на Косову и Метохији 1999. године, нису тражили начин да избегну одлазак. За њих је било незамисливо да један остане, а други оде. Саборци су касније причали да су били нераздвојни — где је био један, био је и други.
Погинули су током НАТО агресије на Косову и Метохији, у размаку од само неколико минута. Вест је погодила целу Србију, јер је мало прича које толико јасно показују колику цену носи рат. Једна мајка је у једном дану изгубила ��ба сина.
Њихов отац, сломљен болом, после погибије синова добровољ��о се пријавио да иде на Косово. Говорио је да после смрти своје деце више нема чега да се плаши.
А онда је породицу погодила још једна трагедија.
Њихов брат Горан није успео да поднесе бол због губитка браће. Срце му је стало. Тако је мајка остала без три сина.
Та прича је остала један од најтежих симбола страдања српских породица током 1999. године.
И данас се имена Срђана и Бобана Милића помињу као пример братске љубави, верности и жртве. Њихова судбина није само ратна прича, већ прича о породици која је дала све што је имала.
Многи данас не знају за њи��. Нема их у филмовима, ретко их има у уџбеницима, али их народ памти. Јер Србија није грађена само победама, већ и гробовима оних који су остали верни до краја. ☦️