Budi me Isak (Edina Avdića sin) jutros i kaže “ustaj braco 5.21h” … Ustajem malo kasnije, vidim ga kako drži zagrljenu Edinovu sliku i kaže da je sanjao tatu.
-Kako si ga sanjao? Pitam ga
-Pa držim sliku i pitam ga, zašto tata ti ništa ne pričaš a on iz slike govori da priča i da će uvek pričati samo treba da ga pita
A zatim je Isak nacrtao ovu sliku za najboljeg tatu i najboljeg “sporckog” komentatora
možda ste se nekad pitali kakav je edin avdić bio kad se ugase kamere.
pa evo, odaću vam tajnu pošto sam u poslednih pet godina proveo svaku nedelju po 3-4 sata sa njim, a nemalo puta i više.
bio je isti.
Zauvek ćeš biti sa nama, brate naš.
Hvala ti za sve uspomene, prijateljstvo i trenutke koje smo podelili. Nikada te nećemo zaboraviti.
Počivaj u miru, Edo.
Прерано нас је напустио Един Авдић.
Отишао је човек чији глас није био само глас кошарке, већ глас генерација које су уз његове анализе, коментаре и приче училе да воле игру под обручима. Бриљантан, духовит, елоквентан, харизматичан и бескрајно посвећен, Един је поседовао ретку способност да кошарку приближи свакоме.
Његове речи имале су тежину, његов осмех топлину, а његова страст према спорту била је искрена и заразна. Био је много више од новинара. Био је хроничар једног времена, човек који је умео да препозна лепоту игре, али још више лепоту људи који је стварају.
Данас је кошаркашки свет остао сиромашнији за једног великог професионалца, а сви ми за једног драгог сапутника кроз безброј утакмица, победа, пораза и незаборавних тренутака.
Хвала ти за сваку изговорену реч, за сваку емоцију коју си поделио са нама и за траг који си оставио у срцима љубитеља кошарке.
Неки гласови никада не утихну. Настављају да живе кроз успомене, приче и људе које су дотакли.
Вечна ти слава и хвала. 🖤🏀
Ali kad čujem "najnebitniji derbi ikad", pa prijatelju derbi petlića u hokeju na travi nije nebitan, a ne neki zvanični derbi u nekom popularnijem sportu. I to je jednostavno tako.