Алекса Шорак

[Дарко Николић @HuddleBre]

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао.

Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта).

Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију.

Рецимо.. Нашу.

Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...?

А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео.

И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили.

Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер.

Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима).

Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али...

Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд.

А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту.

Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен...

Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак.

А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки.

Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје.

Баш због ње је ова прича о песми пред вама.
И, она звучи – овако:

(ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте)

#YmaOHyd

[Bora Novaković @bora_novakovic]

Када падну са власти, неће ићи на туристичке дестинације да у миру крцкају украдене новце...
Ићи ће мало ближе - у Сремску Митровицу, Забелу и Падинску Скелу!!!

Војводина је највећа брана СНС-у и ОНИ ЋЕ ОВДЕ ИЗГУБИТИ!

Трећег за 🇷🇸!
Трећег за 5⃣!

[Алекса Шорак @AleksaShorack]

@MarinikaTepic @DraganDjilas Ubedio kolumba da su stigli u indiju

[Алекса Шорак @AleksaShorack]

@MarinikaTepic @DraganDjilas Posolio more

[Алекса Шорак @AleksaShorack]

@MarinikaTepic @DraganDjilas Ocu isao na roditeljski

[Алекса Шорак @AleksaShorack]

@MarinikaTepic @DraganDjilas Protivpravno izdavao tutankamonu gradjevinske dozvole

[Алекса Шорак @AleksaShorack]

@MarinikaTepic @DraganDjilas Polagao vozacki na dinosaurusu a potom organizovao asteroid

[Алекса Шорак @AleksaShorack]

@MarinikaTepic @DraganDjilas Podelio hriscanstvo

[Алекса Шорак @AleksaShorack]

@MarinikaTepic @DraganDjilas Otkinuo Sfingi nos i odsekao van gogu uho

[Алекса Шорак @AleksaShorack]

@MarinikaTepic @DraganDjilas Otopio glecere i istrebio pande

[Алекса Шорак @AleksaShorack]

@MarinikaTepic @DraganDjilas Izdao isusa a ujedno i pobegao sa kosovskog boja

[Amfetaminolohije @amfetaminolohie]

Dva glavna sastojaka za prvu srpsku pravoslavnu vakcinu su vlas kose Emira Kusturice i suza Matije Bećkovića. Predložite i vi sastojke za prvu srpsku pravoslavnu vakcinu. 🙏📜✍

[Ivan Ivanović @veceivan]

Moj reporter, pre 10 min

[Алекса Шорак @AleksaShorack]

🤬

[Vitraž @vitrazmagazin]

Vučićeva Srbija.

[Алекса Шорак @AleksaShorack]

olos

[Božo @azobazob]

@bgcentar Ni ovo!!!

[Алекса Шорак @AleksaShorack]

A na RTS-u ide Dzeki Cen...

[Алекса Шорак @AleksaShorack]

Ukrasi kampusa u Novom Sadu...

[Алекса Шорак @AleksaShorack]

Novosadski studenti su upravo 30 minuta blokirali raskrsnicu. Bio je ovo protest upozorenja, zahtevi su jasni.

[Marinika Tepić @MarinikaTepic]

Ljudi ispred kovid-centara u Nišu, Leskovcu, Kragujevcu, Šumice/Bg, Infektivne... bar više nisu žedni!

Aparat za vodu Lončar je mogao i morao da im obezbedi ispred svakog kovid-centra, gde febrilni i slomljeni satima čekaju na 30C usred epidemije... ali nije.

Nosimo dalje...