Kad se vrati film unazad, shvatim da smo prešli put dug hiljadu kilometara, a krenuli smo sa mesta gde su nam rekli da nećemo mrdnuti. Nikad ne potcenjujte volju roditelja u borbi za život svog deteta!
VIDEO: Deceniju nakon smrti, Bad Spenser ostaje mnogo više od filmskog glumca. On je simbol italijanske popularne kulture i jedan od retkih umetnika čiji filmovi nastavljaju da osvajaju nove generacije gledalaca širom sveta
https://t.co/io4EhIbgLe
Odlaskom Dragoljuba Mićunovića nije otišao samo jedan čovek. Simbolički, završila se jedna epoha srpske politike, možda poslednja u kojoj su moral, obrazovanje, pristojnost i intelektualna hrabrost mogli da stoje rame uz rame sa političkim delovanjem.
Mićun je pripadao onoj retkoj vrsti ljudi koji nisu ulazili u politiku da bi stekli moć, već da bi branili dostojanstvo društva. U vremenu kada je bilo opasno misliti drugačije, on je imao hrabrosti da bude slobodan čovek. U zemlji u kojoj su se decenijama menjali režimi, ideologije i političke mode, on je ostajao dosledan sebi – tih, odmeren, nenametljiv, ali čvrst u odbrani demokratskih vrednosti.
Bio je gospodin u politici koja je često prezirala gospodstvo. Čovek dijaloga u vremenu urlanja. Intelektualac među politikantima. I upravo zato je njegova pojava ulivala poverenje čak i onima koji se sa njim nisu slagali. Jer su znali da pred sobom imaju čoveka koji nikada nije lagao zarad aplauza, niti trgovao principima zarad funkcije.
Za nas koji smo imali privilegiju da sa njim delimo politički prostor, poslaničke klupe i stranački život, Mićunović nije bio samo lider Demokratske stranke. Bio je moralni orijentir. U njegovom prisustvu čovek je imao potrebu da bude bolji, pristojniji, obrazovaniji i odgovorniji prema javnoj reči.
Danas, kada se osvrnemo na njegov život, jasno je da je Dragoljub Mićunović predstavljao kontinuitet one građanske, evropske i demokratske Srbije koja je često bila poražavana, ali nikada do kraja ugašena. Njegov odlazak zato boli više od ličnog gubitka. Sa njim se zatvara krug jedne generacije ljudi koji su verovali da politika mora imati etiku, da država mora imati meru, a društvo obraz i stid.
I možda je upravo to najveća praznina koju ostavlja za sobom: ne samo odsustvo jednog velikog čoveka, već osećaj da je sa njim otišao i poslednji veliki svedok vremena u kojem su reči poput časti, dijaloga i odgovornosti još imale stvarno značenje.
Neka mu je večna slava i hvala
Меморандум о Косову и Метохији.
Ми, студенти Србије, окупљени у Крагујевцу, првој престоници модерне Србије и средишту српске државотворне мисли, свесни своје личне и колективне одговорности и историјског дуга према прецима и потомцима, донели смо овај Меморандум као израз јединствене воље.
1. Косово и Метохија су неотуђиви и саставни део Републике Србије
Ова чињеница није само уставна категорија, већ историјски и морални императив који не подлеже преговорима о суштини.
Очување уставног поретка Србије на простору Косова и Метохије темељ је опстанка српске државе и залог праведног мира у региону.
2. Косово и Метохија нису само простор они су компонента српског националног идентитета.
Као град у којем је утемељена модерна српска државност, Крагујевац баштини дужност да буде чувар заветних вредности које су никле на Косову и Метохији, не само на крвљу натопљеном бојном пољу, већ и на духовном обзорју са којег нас и данас обасјавају призренске цркве, пећке припрате, бањско злато и стубови грачанских сводова. Без Косова и Метохије, наш културни и историјски код губи своје извориште и смисао.
3. Као зрео и историјски народ, свесни смо да се питање Косова и Метохије не може решавати у изолацији, већ искључиво унутар сложених токова међународне заједнице. Србија мора активно и конструктивно арађивати са свим релевантним међународним организацијама, препознајући их као незаобилазне партнере у проналажењу најадекватнијег и одрживог решења у оквиру свог Устава. Наш циљ је модел који ће, уз доследно поштовање међународног права осигурати мир, безбедност и пуну заштиту права за народ који живи на овој територији.
4. Питање Косова и Метохије тиче се сваког грађанина ове земље.
Наша веза са јужном покрајином не произилази искључиво из својства држаоца пасоша Републике Србије, већ из суштинског својства чиниоца српске историје и културе. Сваки појединац, као носилац колективног сећања, има дужност да допринесе очувању ове духовне и културне баштине, која превазилази границе административних докумената.
Овај Меморандим служи као подсетник да је наша борба за Косово и Метохију истовремено борба за наш образ, нашу културу и нашу будућност у породици равноправних народа света.
Са овог места, из срца Шумадије, поручујемо да је очување Косова и Метохије заједнички именитељ свих наших настојања.
Fred Astaire and Ginger Rogers show us how it is done in this great rollerskating number from 1937’s “Shall We Dance”. The song is the Gershwin tune “Let’s Call the Whole Thing Off”.
The duet between Mikhail Baryshnikov and Gregory Hines in White Nights (1985) blends ballet and tap, choreographed by Twyla Tharp, a stunning showcase of two dance legends.
Hello, Moon. It’s great to be back.
Here’s a taste of what the Artemis II astronauts photographed during their flight around the Moon. Check out more photos from the mission: https://t.co/rzM1P0QbOl