@mitiser2601@sstefannus ECHR je već doneo privremenu meru kojom je državi Srbiji naloženo da spreči krivično gonjenje ljudi koji učestvuju u javnoj debati o zvučnom topu. Svako procesuiranje novinara, lekara ili svedoka (3. i 4. grupa) direktno krši odluku suda u Strazburu, što ovu optužnicu čini glupo
Када се унапред најављује да постоје четири групе студената које ће бити процесуиране, а истраге још нису ни започете, поставља се озбиљно питање претпоставке невиности и независности институција.
У психолошком смислу, овакве поруке имају двоструку функцију: прво, да се код јавности створи утисак кривице пре него што су чињенице утврђене, а друго, да се код припадника групе произведу страх, несигурност и осећај да су већ означени као кривци. То је добро познат механизам стигматизације и застрашивања, где сама најава казне постаје средство друштвене контроле.
Зато је важно да се постави једноставно питање: ако су истраге тек у току, на основу чега се већ сада зна ко ће бити процесуиран и у којим групама?
Као психолог и психотерапеут, осећам професионалну и људску обавезу да реагујем на оно чему сведочимо последњих дана.
Ако неко тврди да су хиљаде људи истовремено "симулирали" , да су њихова сведочења безвредна и да су здравствене тегобе које су пријављивали производ колективне обмане, онда такве тврдње морају бити поткрепљене озбиљним доказима и стручним вештачењима, а не медијским кампањама и политичким саопштењима.
Оно што ме као стручњака додатно забрињава јесте очигледан покушај медијске манипулације и дискредитације студената. Уместо да се непристрасно утврђују чињенице, сведочимо организованом преусмеравању пажње, етикетирању, креирању сумње и настојању да се читав један друштвени покрет представи као неозбиљан, злонамеран или манипулативан. То су механизми које психологија масовних комуникација добро познаје.
Зато јавно позивам колеге психологе, психотерапеуте, психијатре, социологе, стручњаке за медије и све људе од интегритета да не ћуте.
Наш посао је да реагујемо када се људи без доказа проглашавају симулантима, када се јавност обликује кроз страх, етикетирање и пропагандне технике и када се уместо истине производе наративи.
Ако постоји тврдња о симулацији, нека се спроведу независна психолошка, медицинска и форензичка вештачења. Ако постоји сумња у сведочења грађана, нека се она стручно провере. Али нико нема право да без доказа проглашава хиљаде људи лажовима.
Ћутање струке у оваквим тренуцима није неутралност. Ћутање постаје саучесништво у релативизацији истине и нормализацији манипулације.
Зато позивам колеге да подигнемо глас, не у име било које политике, већ у име струке, истине и елементарног људског достојанства.
Тамара Брадић
Најновији покушај Вишег јавног тужилаштва да у састанцима студената пронађе доказ за унапред осмишљену „симулацију звучног топа“ представља још једну лаж и скретање пажње са суштинског питања: шта се догодило 15. марта и шта је изазвало хаос међу окупљеним грађанима.
Документ на који се тужилаштво позива настао је два месеца пре протеста 15. марта, у време када тај скуп још није био планиран. Реч је о материјалу са састанка за протест на Аутокоманди, у ком су разматрани различити безбедносни ризици и могући облици полицијске интервенције над мирним грађанима и студентима који проводе 24 сата на Аутокоманди.
У том контексту, помињани су и звучни топови, водени топови, сузавац и друга средства принуде, као потенцијални ризици. Разматрање сценарија репресије искључиво је доказ одговорног приступа безбедности учесника протеста. То је оно што смо пре сваког протеста чинили ми, а не надлежни органи и власт.
Посебно је апсурдно тврдити да помињање реакција европских институција или последица евентуалне употребе звучног топа представља доказ завере. То, заправо, јасно показује да је звучни топ посматран искључиво као пример употребе прекомерне силе државних органа, јер се од 2022. знало да држава располаже забрањеним оружјем, а у контексту могућих политичких последица таквог поступања.
Уместо да одговори на питања која грађани постављају дуже од годину дана, тужилаштво покушава да разговор о могућој употреби средстава принуде представи као доказ њиховог режирања.
Подсећамо да су након догађаја од 15. марта покренуте бројне провере, да су саслушавани грађани и да су институције саме признале да је дошло до необичног догађаја који је изазвао масовну панику, трчање и нагло размицање људи у Улици краља Милана, а потом и здравствене проблеме.
Студенти неће пристати да буду проглашени кривцима зато што су, припремајући мирне протесте, разматрали ризике којима би учесници могли бити изложени. Ако је помињање могуће употребе силе постало доказ кривице, онда је проблем много већи од једног записника.
Грађани Србије заслужују истину о догађајима од 15. марта, а не нови покушај да се одговорност пребаци на оне који су месецима мирно и ненасилно протестовали.