jovanović vesna

[TaličniTom 🇷🇸🇷🇸🇷🇸 @Talicni5Tom]

Хајде да се осврнемо на још један парадокс, можда и најважнији у овом лудилу. Кренули су све ово због пада проклете надстрешнице и погибије несрећних људи.
Али онда је због њиховог дивљања један човек убадан ножем испред скупштине, један упуцан и само пуком срећом преживео, колегиница им је настрадала, и несрећни полицајац је себи одузео живот... Трепнули нису!
Они су против "нарко мафије" на власти, али десетине њихових активиста су ухапшени због поседовања или дистрибуције дроге!
Они су за владавину права, али су палили и рушили страначке просторије СНС - а и док су унутра били људи које су могли живе да запале!
Они су чувари Устава, али га свакодневно крше већ две године блокирајући факултете и школе, блокирајући путеве и одузимајући људима основно право на слободно кретање!
Они су против безакоња, али идеја им је да нас јашу, бацају у Саву и Дунав, вешају по бандерама, кољу и одузимају све!
Они су за већи економски просперитет, али тако што ће предузетницима који су крварили за своје фирме да их одузимају и претварају у друштвену својину!
Они су за отварање према Свету, али тако што ће да уведу санкције Русију, окрену леђа Кини и Америци.
Они су за ЕУ, али тако што ће да се одрекну Косова и Метохије како не бисмо гледали у прошлост.
...................
Може овако да се набраја у недоглед, али верујем да је ово више него довољно за сваког човека са два грама мозга да схвати са каквим олошем имамо посла. И да ово није никаква младост, већ само продужена рука оних који одавно покушавају да Србију баце на колена!
Само глас за листу Уједињена Србија - Александар Вучић је глас за сигурност и даљи просперитет. Све остало је пад у понор какав никада нисмо видели... Па чак ни 90 - их!
СРБИЈА ♥️🇷🇸🇷🇸🇷🇸💪

[Nikolina Kaplarevic @NikolinaKaplar]

Veceras osecam i tugu i ponos u isto vreme. Tugu, jer se zavrsava jedno veliko poglavlje, jer sa pozicije predsednika drzave odlazi covek koji je toliko dobrog uradio za nasu Srbiju. A ponos, jer znam da jedno novo poglavlje TEK pocinje.

Aleksandre Vucicu, hvala Vam za sve sto ste dali Srbiji, za godine rada, borbe, znanja i posvecenosti. Hvala Vam za svaki trenutak u kojem ste svoju zemlju stavljali ispred sebe.

Zelim Vam od srca da budete zivi, zdravi i srecni, najpre sa svojom porodicom, a potom i sa svojim narodom. Da Vas u godinama koje dolaze sluze zdravlje, mudrost, iskustvo i snaga.

Za mene, kao i za vecinu Srba cete ostati covek koji je obelezio jedno vreme Srbije. I zato ovo nije zbogom, vec jedno veliko HVALA i zelja da Vam nova stranica zivota bude jos lepsa i srecnija.

Srecno, Aleksandre. 🇷🇸❤️

[Sandra Romić @RomicSandra]

Njihovi kandidati na listi su nebitni. Studenti su nebitni, osim kao statisti zbog kojih su svi pomislili da glasaju za neku "našu decu" i mladost.
Oni koji stoje iza svega su oni koji planiraju da vrše vlast.
Njih ne vidite.

[Arno Gujon @ArnoGujon]

Pošto sam usred oluje autošovinista na mreži X, želim da istaknem par činjenica da ne bude zablude među ljudima. Politika je jedno ali ova kampanja laži, koju nije čak ni Priština nikad pokrenula u takvoj meri, ne sme da ostane bez odgovora.

1. Naša humanitarna organizacija je osnova 2005. u Francuskoj. Ona je priznata kao organizacija opšteg interesa od strane francuske administracije i mora da poštuje stroge administrativne i finansijske propise. Svake godine državni revizor pregleda sve novčane transakcije, plate i projekte i ima obavezu da signalizira francuskim vlastima svaki prekršaj ili nedostatak u upravljanju organizacijom.

2. Za 20 godina nismo imali nijednu primedbu na rad ili na način kako upravljamo organizacijom (0 primedbi!).

3. Roba koju prevozimo na Kosovo i Metohiju (školski pribor, sportska oprema, odeća…) je nova i pažljivo odabrana. U pitanju je 56 šlepera humanitarne pomoći koji se plombiraju u EU na carini i otvaraju u Gračanici u magacinu Eparhije raško-prizrenske.

4. Svaki projekat se radi u saradnji sa Eparhijom i do sada smo renovirali 56 škola i vrtića, izgradili 16 farmi i poljoprivrednih objekata, podelili porodicama 335 plastenika, 650 stočnih grla, organizovali 56 konvoja humanitarne pomoći, obnovili 7 manastira i crkava, vodili 750 dece iz enklava prvi put na more. Svaki projekat je propraćen izveštajem, a svaki izveštaj je pregledan od strane francuskog revizora.

5. Naša humanitarna organizacija ima 12 000 donatora iz cele Francuske i spadamo u grupu od 1% najvećih udruženja u Francuskoj. Naši donatori su porodice, uglavnom Francuzi, koji saosećaju sa sudbinom hrišćanskih Srba koji stradaju u srcu Evrope.

6. Nismo nikada tražili ili dobili novčanu podršku ni od Brisela, USAID-a ili Soroša! Nikad nismo ni ucestvovali na konkursima koje objavljuje Republika Srbija! Od početka želimo da naša pomoć bude i simbol podrške francuskog naroda srpskom narodu.

7. Sve naše objave, časopisi, knjige, dokumentarci su na francuskom jeziku jer nam je cilj da pokažemo francuskoj publici u kakvim nehumanim uslovima žive Srbi na Kosovu i Metohiji.

8. Zbog naše prepoznatljivosti na temu Kosova i Metohije u Francuskoj redovno dajemo intervjue televizijama, časopisima, novinama…

Ovo objavljujem zbog svih donatora, volontera i članova naše organizacije koje trenutno vređaju pojedini autošovinisti iz Srbije napadajući naš humanitarni rad koji traje dve decenije u korist srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Meta smo zato što smo jedina humanitarna organizacija u celoj Evropi koja je stala uz srpski narod kada su svi ostali podržavali Albance. Meta smo zato što radimo efikasno. Meta smo zato što nemamo nijednu mrlju. Meta smo zato što se ne predajemo i borimo se već 20 godina. Ovo je tek početak, borićemo se još. Hvala svima na razumevanju i podršci.

Arno Gujon

P.S: žao mi je što moram i u Srbiji da se opravdavam, ali šta je tu je.

[Јелена Лазић @jela_lazic]

Није због подршке студентском покрету, него због свог психопатског односа према малолетном детету које му је поверено да га учи и васпитава.
Наставник који се из личног убеђења супротстави детету које је дужан да учи и васпитава, није наставник, него психопата кога треба изопштити из рада са децом!

[Јелена Лазић @jela_lazic]

У Задру је ухапшен младић, који је певао песму Баје Малог Книнџе "Книнџе Крајишници" и осуђен је на 15 дана затвора.
А слушајте ово Срби!
Овај спокојно живи у Србији, у Вучићевом "аутократском" режиму.
Сеје непатворену мржњу према православљу и већинском верујућем светосавском народу, а повереник за равноправност у Србији, Антонијевић, позвао га је као круцијалног госта да говори на Међународном дану против говора мржње.
НЕВЕРОВАТНО, АЛИ ИСТИНИТО!
Пуна и препуна нам је Србија непријатеља који јој поткопавају темељ.
У памет се Срби, крајње је време!

[В. П. Дис @Gaga00117]

Нисмо заборавили када су штрокадери газили по српској застави на улазу у СКЦ, а касније и повраћање по њој.
Нисмо заборавили када су штрокадери палили страначке простије СНС-а у жељи да људи изгоре.
Нисмо заборавили када су штрокадери тражили санкције за Србију.
Нисмо заборавили када су штрокадери нападали патријарха и свештенство.
Нисмо заборавили када су штрокадери претили Вучићевој деци да ће их туширати осиромашеним уранијумом.
Нисмо заборавили када су штрокадери нападали полицију и поведили много полицајаца.
Нисмо заборавили када су штрокадери припремали грађански рат.
Нисмо заборавили када су штрокадери исмевали трагедију у Рибникару и Малој Дубони купајући се у фонтани уз Макарену.
Нисмо заборавили када су штрокадери вређали породицу Фирић и Ђуру Раца.
Нисмо заборавили када су штрокадери претили јахањем и бацањем у Дунав.
Нисмо заборавили када су штрокадери назвали вернике фетишистима.
Нисмо заборавили када су штрокадери узимали студентима који желе да студирају новац за школарине, а блокирали улазе факултета.

[Јелена Ђоковић Ивић @DamaSaOklopom]

Данас би напунио 29 година: Сећање на Марка Симића, најмлађу жртву НАТО бомбардовања
​Данас је 20. мај. Дан када би један младић из Новог Пазара, Марко Симић, са породицом и пријатељима славио свој 29. рођендан. Можда би био апсолвент, можда би већ градио своју каријеру, можда би данас, као отац, држао за руку свог сина и шетао улицама родног града. Можда.
​Али Марко није добио прилику да одрасте. Његов живот, први пољубац, фудбал са другарима и све будуће радости сурово је прекинуо мрак под лицемерним именом „Милосрдни Анђео“.
​Те ратне 1999. године, само једанаест дана након свог другог рођендана, 31. маја, Марко је шетао са својим оцем Владеном. Када су се огласиле злокобне сирене, отац га је грчевито привио на груди, покушавајући да га заштити сопственим телом, и утрчао у најближу продавницу. Свој заклон нису нашли. У разорном НАТО бомбардовању Новог Пазара, у једном тренутку, угашени су животи и оца и сина.
​Марко Симић је тако, са само две године живота, уписан у историју као најмлађа жртва НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. Убила га је војна алијанса земаља Америке и Европске Уније.
​Марков заустављени корак и његов никада дочекани 29. рођендан остају као вечна рана, али и као бескомпромисни завет свима нама. Да се не заборави ко је отимао дечије снове и да се никада не избрише сећање на мученичку смрт невине српске деце.
​Марко Симић (20. мај 1997. – 31. мај 1999.)
ПАМТИТЕ СРБИ!

[Севастократор @Sevastokrator3]

Данашњи човјек као врхунац савремености доживљава кршење двије Божије заповјести, љубав према Богу и љубав према ближњем. Љубав исказује само према својим потребама, усклађује не себе Богу и Његовим заповјестима, него себи и својим потребама. Јака жеља, а слаба воља постају правило егзистенције у данашњем свјету. Човјек жели све и одмах, не даје ништа и ником сем себи.

[Branimir Saračević @BranimirSarace1]

Deluje nadrealno i maloumno da bilo ko iz naroda želi da se promeni vodja zemlje u ovim teškim vremenima kad miriše na rat.Promeniti sposobnog i pametnog vodju sa iskustvom a da alternativa budu debilni političari i neuka deca može pred haos menjati samo narod koji nema pameti

[🐺 Оља 🐺 @Srbijo_majko]

Свако ко подржава блокадере је на истој страни са овом свињом, његовом женом и његовим сином!!!

Нисте ви никакви Срби! Ви сте пиздурине једне обичне!!!

[Јелица Јарић 🐝 @JaricJelica]

Смешно ми је кад чујем да је патриотизам нека заостала ствар.

Интересантно је да сви ти који то причају увек некако највише воле туђе државе, туђе заставе и туђе вредности. Само им сопствена смета.

[Јелица Јарић 🐝 @JaricJelica]

❗ПОДЕЛИ ако подржаваш иницијативу да се Тони Цетински забрани у Новом Саду - ДОЖИВОТНО!

Након гнусних лажи и увредљивих коментара изнетих о СПЕНС-у, као и нашем граду, а затим и бахатог отказивања концерта свега пар сати пре његовог оджавања, он више нема шта да тражи у Новом Саду.

[David Babić 🇷🇸 @DavidDBabic]

Брисел од нас очекује да због "европских интеграција" усвајамо законе какви нигде у ЕУ не постоје и доносимо одлуке какве никад нико у ЕУ није донео, па не треба да нас чуди што нас на крају "европског пута" неће ни примити у чланство. Зато су измислили "Европу на два колосека", "ЕПЗ" и сличне глупосто. Да је њима циљ да Србија буде равноправни члан ЕУ, тражили би од нас правосудне законе као што их има Немачка или Француска, зашто да не и Пољска, а не ово смеће из 2022. које сада мора да се чисти. Не би тражили од нас да део своје територије признамо као другу државу него би нас подржали да се одбранимо од агресора и окупатора. Њима, дакле, треба колонија, а не партнер.
Милостињу коју добијамо у том процесу слободно нека задрже, јер Србија има неискоришћених потенцијала које би могла да користи да није што наметнутих што измишљених "обавеза према ЕУ" због којих наводно не можемо да их користимо.

[Јелена Ђоковић Ивић @DamaSaOklopom]

Непокретну Марицу су силовали пред мајком, па је заклали. Истина која не сме да се заборави.
Марица Мирић била је српска девојка, дете, жртва без гласа и без одбране. Непокретна, прикована за кревет, постала је мета најмрачнијег зла.
После повлачења српске војске и полиције са Косова и Метохије 1999. године, под заштитом НАТО снага, припадници злочиначке ОВК започели су систематско уништавање српских домова и живота. Села су спаљивана, народ убијан или протериван, а зло је ходало без стида и казне.
Породица Мирић била је угледна и вредна. Имали су куће, земљу, честит живот. Једина ћерка, њихова мезимица Марица, била је парализована, али духом снажна. Одличан студент економије из Белог Поља код Пећи. Мајка је бринула о њој дан и ноћ.
У данима погрома, док су се српске породице повлачиле са Косова и Метохије, у кући породице Мирић остале су само мајка и Марица.
Тада су у кућу упали припадници ОВК. Пред очима мајке, болесну и немоћну Марицу су силовали. Потом су је заклали.
Мајка је, некако, у шоку и ранама, успела да побегне и стигне до Пећке патријаршије. Тамо је затекла митрополита црногорско-приморског Амфилохија Радовића. Када је чуо шта се догодило, није оклевао. Одмах је обавестио КФОР и, са њиховим припадницима, кренуо у разорено Бело Поље.
Село је било готово спаљено. Кућа Мирића опљачкана и обесвећена. Митрополит Амфилохије био је први који је ушао. На кревету је лежала Марица – нага, заклана, убијена два пута: телом и правдом.
Тада је митрополит учинио оно што свет није хтео – да сведочи и да заштити достојанство мученице. Узео је чаршав, прекрио њено тело и тихо рекао:
„Мученица Божија.“
У немогућим ратним условима, када у Белом Пољу није било ни живота ни мира, митрополит Амфилохије је Марицу сахранио у дворишту Пећке патријаршије – у срцу наше светиње, тамо где мученици припадају.
Постоји фотографија: мртва Марица и мајка која стоји крај ње, сломљена, али жива. То је слика страдања српског народа. И слика истине коју многи желе да забораве.
Тело јој јесу убили. Али душу нису.
Душа мученице живи заувек.
Марице, мученице Божија, моли Бога за нас. 🙏

[Morski💧Duh @ShpiritusMovens]

Школован је онај човек који је успео да очисти језик од гадних речи и своје срце од смрадних жеља и свој ум од безбожних мисли. Ко није ово успео, томе школовање помаже само да једном наученом вештином зарађује себи за хлеб као што школован медвед зарађује својом вештином играња.

[Јелена Ђоковић Ивић @DamaSaOklopom]

Шта би данас рекле српске жртве Сребренице, док свет говори о жртвама Сребренице – а о њима ћути?
Шта би рекао Видоје Лазић, разапет на крст?
Шта би рекла Милева Димитрић, исечена на комаде?
Шта би рекао Радо Кукољ, испечен на ражњу?
Шта би рекао једанаестогодишњи Слободан Стојановић, зверски мучен и убијен јер је, као дете, кренуо да спасе свог пса:
"Тата, остао ми Леси на ланцу."
На подручју Сребренице српско становништво је систематски уништавано. Од хиљада људи остале су стотине. Од села – згаришта. То није био хаос рата. То је било истребљење.
Срби су напустили град након убиства Горана Зекића. Они који су остали – убијани су. И непокретни. И стари. И немоћни.
Заробљени Срби одвођени су у логоре у Сребреници и Поточарима, одакле се многима губи сваки траг.
Походи на српска села извођени су уз повике "Алаху екбер", намерно на велике хришћанске празнике. Убијене су хиљаде Срба. Мучене су жене. Клана деца. Убијани старци.
За те жртве нема резолуција.
Нема меморијалних центара.
Нема међународних говора.
Нема правде.
Ниједан убица српских жртава Сребренице није осуђен. Хашки суд је ослободио Насера Орића. Институције у БиХ нису процесуирале ниједног починиоца. Правда је стала – тамо где почињу српске жртве.
Овде није реч о "неравноправности".
Овде је реч о брисању.
Српске жртве не добијају мање поштовања – оне не добијају никакво. Њихово страдање је игнорисано у свету, исмевано код куће, проглашавано провокацијом.
Комеморације једних су светinja. Комеморације других су "проблем".
По чему су српске жртве неприхватљиве?
Зато што су страдале прве?
Зато што су убијане месецима?
Зато што их је мање по броју?
Зато што су касапљене, а не стрељане?
Зато што су међу њима жене и деца – о којима се ћути?
Ниједна разлика не оправдава дискриминацију жртава истог рата, на истом месту. Брисање Срба из жртава Сребренице јесте расизам. Порука да српске жртве мање вреде.
Тај расизам прожима и активизам о Сребреници. Препознаје се по томе што се под "жртвама Сребренице" подразумевају само једни. Зато су једностране резолуције расистичке – јер не признају све мртве.
Симбол тог лицемерја је Насер Орић, који Поточаре и даље доживљава као свој простор моћи, само што је оружје заменио реториком.
Не може се бити борац против геноцида и истовремено антисрпски расиста. Антисрбизам је један од узрока геноцида на овим просторима. Срби су преживели геноцид – и потом га доживели поново.
Драго Митровић је као дечак преживео усташко клање. Деценијама касније, потомак исте мржње му је одрубио главу уз речи:
"Преживео си једном. Сада нећеш."
Геноцид не почиње ножем.
Почиње тишином.
Почиње селекцијом жртава.
Почиње ћутањем над једнима и галамом над другима.
Превенција геноцида није парола – она је нужност. Срби су убијани зато што су Срби. Тај ланац мора бити прекинут.
Нема превенције док се српске жртве исмевају.
Нема превенције док се усвајају резолуције које не виде све мртве.
Морамо рећи: никад више.
Култура сећања и борба против антисрбизма су питање опстанка.
Злочини над Србима морају бити кажњени.
Масакриране, избрисане и понижене, српске жртве Сребренице данас не моле.
Оне упозоравају:
Не дозволите да се понови!

[Јелена Ђоковић Ивић @DamaSaOklopom]

Погледајте ову слику.
Не очима странаца, већ срцем потомака.
Ово нису само војници.
Ово су живи мученици.
Сенке које на плећима носе једну нацију.
Ово је темељ свега што смо данас.
Ово је Србија - израњавана, гладна, на ивици живота.
Али усправна.
Острво Видо, март 1916.
После албанске голготе.
Без хране.
Без лекова.
Без наде.
Али са вером.
Са чашћу.
Са Заветом.
И зато су победили.
У мору испод ове фотографије почива више од 10.000 српских јунака.
У води која више није само море, већ Плава гробница - света земља нашег бола и поноса.
Кажу да је отаџбина земља предака.
Не.
Отаџбина је оно за шта су они умирали.
Погледајте их још једном.
Не као прошлост - него као меру.
Јер ово нису лица пораза, већ лица цене слободе.
Овако изгледа народ који је платио право да постоји.
Они нису питали шта ће добити.
Нису тражили гаранције.
Нису чекали боља времена.
Они су били боља времена.
И зато нас не гледају са прекором,
већ са немим очекивањем.
Да ли ћемо бити народ
или само публика сопствене историје?
Да ли су ови људи гинули
да бисмо ми ћутали,
окретали главу,
снисходљиво се смешкали
док нам руше веру, језик, име, границе?
Ова лица - исцрпљена, али узвишена - као да нас питају:
"Шта сте урадили са Србијом коју смо вам оставили?"
Ову слику би требало да види
сваки политичар кад уђе у канцеларију.
Сваки министар, свештеник, учитељ, судија, родитељ.
Сваки Србин.
Да запамти:
Отаџбина није власт.
Ни функција.
Ни фотеља.
Отаџбина су они.
Отаџбина смо ми.
И ако икада заборавимо ове очи,
ове кости,
ове сенке -
нестаћемо.
Не као држава.
Него као народ.
Јер ако не преносимо ми — неће нико.
А Завет није прича.
Завет је дужност. 💔🙏

[Vila sa Romanije @saromanijevila]

Evo prilike da svi naucimo nesto ovo divno januarsko jutro.