Него кад си већ помено ,, заједнички поглед на будућност", јел подржаваш брата ти вучића што гости укронацисте и фашисте који са швабама броје колко би убили Руса и јел то значи да би и ти мого зарад ,, заједничког погледа на будућност" гостити тп исто нељудско смеће?
Србија и Република Српска данас иду заједно, руку под руку у заједничком памћењу, одговорности, интересу и у заједничком погледу на будућност српског народа.
https://t.co/kpGCOmmbkU
Српски апсурд, апсурд и слом Србије, видљив је по томе што Зеленски не може да оде у Загреб а у Београду шире руке, у лице га љубе.
Срби Србије треба да се добро загледају у Пропаст у коју не њих, већ Државу Србију, води Вучић.
@OlgaBazova Ја сам једино изненађен чињеницом да га је руководство Русије подржавало преко деценије а Путин долазио да му да подршку пред сваке изборе иако је итекако свјестан и тада као и садавише од већине народа у Србији да је велеиздајник и лопов..да не помињем да га је Путин одликовао..
🇷🇸🇺🇦 Vučić će u subotu u Beogradu ugostiti Zelenskog
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ugostiće u subotu, Vladimira Zelenskog, koji će boraviti u Srbiji, saopštila je Služba za saradnju s medijima predsednika Republike.
ℹ️Ovo je prva poseta Beogradu Vladimira Zelenskog, kome je predsednički mandat istekao pre dve godine. Vučić i Zelenski su imali nekoliko ranijih susreta na međunarodnim forumima i samitima u inostranstvu.
Масакр у Пребиловцима: Симбол геноцида и неизмерне људске патње
Злочин у Пребиловцима, почињен између августа 1941. године, остаје забележен као један од најсрамнијих и најсуровијих догађаја у људској историји. Овај садистички поход усташа под командом Ивана Јовановића Црног над невиним српским цивилима постао је трајни симбол геноцида над српским народом у такозваној НДХ, али и застрашујућег историјског заборава који је уследио.
Ово богато херцеговачко село претворено је у стратиште у свега неколико дана:
Страдање у цифрама: Од укупно 994 мeштанина Пребиловаца, на најбруталнији начин убијено је чак 826 српских цивила - махом жена, деце и стараца. Педесет и четири српска домаћинства заувек су збрисана са лица земље.
Истребљење породица: Зидине куће Трипка Ћирића сведоче о димензији овог безумља. Његово свих десеторо деце - од двадесетшестогодишње Стане до трогодишњег Слободана - убијено је у истом дану.
Хронологија злочина и бестијалности:
Зверства су започела у раним јутарњим часовима 4. августа 1941. године, када је између 1.000 и 1.500 усташа опколило и напало незаштићено село.
Оргије садизма у сеоској школи: Мештани су присилно прикупљени испред основне школе, где су сатима трајали најсуровији злочини, силовања жена и девојчица од 12 до 15 година. Према сведочењу Једине преживеле, Маре Булут, усташе су бебама разбијале главе о зидове школе пред очима њихових мајки, секле главе деци и чупале им утробе.
Мучење у "Силосу": Преживели су истог дана отерани у злогласни "Силос" код Тасовчића, где су преноћили у суровим условима, без хране и воде.
Град и путовање без повратка: Дана 5. августа, жртве су транспортоване специјалном композицијом сточних вагона до железничке станице Шурманци, под стражом око 300 усташа предвођених Андријом Буљаном.
Пакао јаме Голубинке: Ујутру 6. августа, изнемогла и опљачкана колона отерана је уз брдо према крашкој провалији Голубинки. Бацање живих и полуживих људи у бездан трајало је пуних шест часова (од 7:30 до 13:30). Доказано је да је само тог дана у јаму бачено преко 500 жртава (од чега 237 деце и 233 жене), док су усташки злочинци на то исто место доводили и бацали жртве у још осам наврата.
Пљачка, затирање трагова и нови злочин над моштима:
Након масакра, усташе су темељно опљачкале село - одневши преко 10.000 грла ситне и 1.000 грла крупне стоке, као и целокупну имовину. У Пребиловце су протерали назив у Ново Село и населили 60-70 хрватских породица, које су побегле тек по доласку Италијана.
Деценијама су кости пребиловачких мученика вапиле из забетонираних и прекривених јама:
Тек у новембру 1990. године започето је откопавање Голубинке и још 12 херцеговачких јама, одакле су извађене мошти преко 4.000 Срба. Бол је била толико дубока да је током ископавања мештанину Трифку Екмеџићу, који је чекао кости своје трудне жене, од туге препукло срце.
Кости пребиловачких жртава распоређене су у 108 сандука и 4. августа 1991. године сахрањене у крипти Спомен-храма Сабора српских светитеља у Пребиловцима, уз освештање тадашњег патријарха српског Павла.
Злочин је добио свој епилог у јуну 1992. године, када су хрватске снаге током рата минирале и спалиле спомен-крипту, у још једном покушају да се затре сваки траг и сећање на ове мученике.
Злочин у Пребиловцима није само историјски чин геноцида, већ оптужница против људског бешчашћа и вечити опоменути подсетник на цену коју је српски народ платио за своје постојање.
Кад кажете, посебно ви из Србије: "Зашто нисте бранили Крајину, него сте побјегли..." морате знати бар основно о Крајини.
19.12.1991. проглашена је РС Крајина од САО Крајина, САО Западна Славонија и САО Славонијa, Барањa и Западни Срем као реакција на Хрватски усташлук.
1/7⬇️
@arnesa_kustura Та твоја сорта потурчене гамади која од сиротиње побјегне преко границе и утрпа се некој страној будали за лову, а онда отуд почне да једе говна о,,намученој" потуричкој терористичкој гамади. Погани прљава.
Пребиловци синоним српског страдања! Да ли знате да је вођа Међугорских усташа које су извршиле звјерски покољ у Пребиловцима био Иван Јовановић Црни, и да је тај монструм крај рата дочекао као титов партизан, а да је послије рата безбрижно живио у Србији у околини Суботице
1/5⬇️