Milord

Milord is a great composer

[Меморијални центар Републике Српске @MemCentarRS]

КАКО ЈЕ ЧИКАГО РЕАГОВАО НА КАМПАЊУ „УПОЗНАЈТЕ СРПСКО СТРАДАЊЕ“

[Dude @AkoZnas_BiloSto]

Konačno se neko potrudio i napravio sajt sa biografijama sa Ćaci liste.
Ovo ne može da se prepriča!! 🤣🤣🤣

https://t.co/d5Tl8yWwlJ

[Blagoje Pantelic @blagojepantelic]

Prof. Saičić je bio odličan u Užicu!

[ZICER @SajtZicer]

Zafranović: Ovaj posljednji film koji sam radio... Ne samo da znam da će izazvati ogromne probleme, nego znam i da će me nazivati najpogrdnijim riječima, i to upravo moji ljudi. A ja sam film radio upravo za njih.
Novinar: Da, bićete nazvani srpskim propagandistom?
Zafranović: Ja sam film radio za svoj narod, za Hrvate. Jednostavno, želim da vide šta rade, šta znači taj poklič „Za dom spremni“, šta stoji iza toga i kakvo se zlo u njemu krije.
Novinar: Kako kažu Vaši glumci, to je bilo čudovišno zlo.
Zafranović: Nepojmljivo zlo. Nešto zbog čega ste se, kada ste sve to saznali i vidjeli, postidjeli što pripadam ljudskoj vrsti. Postidjeli ste se što ste čovjek.
Novinar: Da li ste videli Jasenovac?
Zafranović: Da. Bilo me je stid.
Novinar: Kada?
Zafranović: Kada sam prvi put obišao Jasenovac. Tada sam shvatio da sve što sam naučio, sav autoritet koji sam stekao i sve što sam postigao moram staviti u službu istraživanja tog zla. Jer, to zlo nije negdje daleko. Ono je ovdje, u mom dvorištu. To je radio moj susjed. To su bili obični ljudi, nisu se rodili kao zlikovci. Postali su monstrumi pod određenim okolnostima, a upravo te okolnosti film istražuje.
Kako se od sasvim običnog čovjeka, mirnog susjeda, pametnog i pristojnog čovjeka koji s tobom pije kafu u kafani, stvara ubica? Kako se taj čovjek odjednom uspravi i kaže: „Došlo je naše vrijeme“?
Šta znači ta rečenica: „Došlo je naše vrijeme“? Tada sve počinje. Zatim država donese zakone po kojima takav pojedinac može da ubija bez ikakvih posljedica. Nema sankcija. Rasni zakoni daju mu osjećaj dozvole.
I onda ubijanje postaje uživanje, gotovo poput lova na divljač. Zanimljivo je kako, čim država donese takve zakone, mnogi ljudi osjete slobodu da postanu ubice.
Ne ubija on samo zbog ideologije. On pljačka. Gramzivost je duboko usađena u čovjeka. Nevjerovatno je koliko ljudi žele da prisvoje sve što mogu i gdje god mogu. A kada im se širom otvore vrata, spremni su da uklone svakoga ko im stoji na putu. Ako imaju državnu dozvolu, to ide još lakše. Nema sankcija. Nema kazne. Naprotiv – takav čovjek često postaje heroj i dobija ordenje.
---
Veličanstveni Lordan Zafranović završio je svoj dugoočekivani igrani film „Zlatni rez 42: Djeca Kozare“. Ovo monumentalno ostvarenje o stradanju srpske dece i anatomiji zla u koncentracionom logoru Jasenovac imaće svoju veliku svečanu premijeru 2. oktobra u Plavoj dvorani Sava Centra, čime će zvanično biti otvoren ovogodišnji 53. FEST.
Beskompromisni umetnički krik i filmsko svedočanstvo o „anatomiji zla“ koje je autor pripremao decenijama.

[Mil❤Ana ⚖☀ @BJUK007]

БРАВО Немања Србине,верујем у Тебе,тако се прича и воли Србија,пуна подршка!🎯👏🇷🇸

[Тамара Брадић @123BTamara]

🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸

Носилац изборне листе „Студентска листа- Студенти побеђују“ за предстојеће изборе је професор др Илија Срдановић, угледни српски кардиолог и универзитетски професор.

📌 Проф. др Илија Срдановић је у својим изјавама навео да је током деведесетих година као војник прошао сва ратишта са пушком у руци од Крајине до Косова!

📌 Чврст национални став о Космету: Косово и Метохија су за њега и покрет неотуђиви део Србије. Ово решење бране искључиво кроз поштовање Устава Србије и Резолуције 1244 Савета безбедности УН.

📌 Рушење тренутног режима и система: Залаже се за потпуну демонтажу актуелне власти и изградњу државе без култа личности. Његов став је да су институције отете и да се изборима 25. октобра решава кључно питање: „Србија или мафија”.

📌 Радикална реформа здравства: Жели систем који гарантује апсолутну једнакост за све пацијенте. Став је да се новац грађана мора преусмерити из националних стадиона у државне болнице, примарну заштиту (лекар у сваком селу) и људе који тамо раде.

📌 Аутономија универзитета и подршка младима: Сматра да академска заједница мора бити ослобођена политичких притисака, а да је младост Србије та која има легитимитет и снагу да промени земљу набоље.

📌 Одговорност и владавина права: Инсистира на јасној институционалној одговорности за све друштвене пропусте и трагедије, поручујући да нико не сме бити изнад закона.

https://t.co/ak37r8y801

[Gaga Gavanski @GagaGavanski]

Srebrenica je bila klopa za Ratka Mladića.

[Bog i Batina @aleksandarCBL]

Efraim Zurof, jedan najpoznatijih svjetskih lovaca na nacističke ratne zločince, iznjeo je svoj stav o klasifikaciji Srebrenice kao genocida

[Vladimir Štimac @stimac15]

Idemooo!!!

[Srb i ja Tanja Grdijan Srb i ja -Kosovo je Srbija @taki_serbia]

Сведочење Албанаца који су Срби православци, католици и муслимани

Izvor: Youtube
Muzička podloga: Olivera Katarina - Ej vi magle
Montaža: Siniša Radanočević
Saradnik: Zoran Stanojević
Supervizija: Jasmina Luković

• Srbi u Albaniji su decenijama izloženi planskoj asimilaciji
• Pod režimima kralja Zogua i Envera Hodže srpska zajednica ostala je bez svojih imena, prezimena, jezika i prava na veroispovest
• Uprkos zabranama, meštani Skadra i okoline su se borili da sačuvaju korene i običaje
• Šta o svemu kažu „Albanci“ koji su Srbi i Crnogorci pravoslavci, katolici i muslimani
• Zašto Albanci u Albaniji slave slavu
• Gazim Đokaj je Zoran Đoković, Kanto Zefaj je Đonović, Pavlo Jakoja je Brajović, Imeri Stanković je Omer Stanković…

Vebsajt: https://t.co/zL3SxwMBl8
Fejsbuk: https://t.co/rTofjelFd5
Instagram: https://t.co/etQbxwDwXJ
Tik Tok: https:https://t.co/lU9gLyLk8i

Poštovani pratioci, zahvaljujemo što uvažavate standarde internet zajednice i donacijama podržavate delovanje Privremene skupštine

Račun za donacije:
Vesna Živković
Save Šumanovića 35
11275 Boljevci
[phone]
Broj računa AIK banke: 105-0001405504142-03
#albanizacija #srbi #titular #srbskezemljeipomorske #ruskosrbskisavez

[Јелена Ђоковић Ивић @DamaSaOklopom]

Где су њихове задужбине и гробови?
​Док се српском народу неретко оспорава историјски континуитет, материјални докази на терену и вековни споменици говоре потпуно другачију, необориву истину.
​Ако посматрамо историју Балкана кроз материјалне остатке и задужбинарство, долазимо до два суштинска парадокса која захтевају јасан одговор:
​Како је могуће да велика и дуговечна царства готово да немају сачуване посмртне остатке и гробове својих владара?
​Где су задужбине тих околних владара на просторима на које су полагали право?
​- Трагови у камену и моштима:
​Византијско царство трајало је преко хиљаду година као наследник Рима, а Бугарска држава обухватала је векове средњовековне историје. Ипак, готово је немогуће материјално идентификовати посмртне остатке њихових владара. Кроз бурне сукобе, пљачке и окупације, њихови краљевски и царски гробови су избрисани.
​Са друге стране, српски народ - иако је више пута кроз историју био на ивици потпуног истребљења - сачувао је мошти својих владара светитеља. Данас можете отићи у српске манастире и физички стати испред кивота у којима почивају:
​Цар Душан (Црква Светог Марка у Београду)
​Свети краљ Стефан Првовенчани (Манастир Студеница)
​Свети кнез Лазар (Манастир Раваница)
​Свети цар Урош (Манастир Јазак)
​Свети краљ Милутин (чије мошти и данас неугасиво светле у Софији)
​- Свети Владика Николај: "Стави себи ово питање, Србине..."
​Питање канонског поретка, територијалне историје и наслеђа Српске православне цркве најбоље је сажео Свети Владика Николај Охридски и Жички кроз своје речи:
"Где су задужбине суседних народа и владара на српској земљи? Стави себи ово питање, Србине, три пута и размисли.
​Нигде ниједне. Ни једне румунске у Украјини (у близини Неготина налази се манастир Буково - задужбина не румунских великаша, него старог српског краља Милутина).
​Ни једне бугарске у Македонији, и ниједне грчке ма где. Мада је цариградска патријаршија господарила над српским народом до Светога Саве и дуго и дуго за време Турака, ипак нигде ни једне грчке задужбине, ни од грчких владара ни од властелина и велможа. Заиста, невероватно али истинито.
​И мада Бугари полажу право на Македонију и Тракију, нигде у овим земљама ми не видимо ни једну задужбину бугарских владара. Међутим, грчка Тесалија и сва околина бугарске престонице украшене су светињама поднигнутим од Срба ктитора."
​Континуитет се не може избрисати:
​Само у једном малом српском селу - Великој Хочи - сачувано је чак 13 светиња из средњовековног периода. Током два века династије Немањића и каснијих српских деспота, остављен је дубљи и неизбрисивији градитељски и духовни печат него што су га оставиле поједине империје током читавог миленијума.
​Када народ може физички да уђе у манастир, додирне камен задужбине и стане испред моштију својих краљева из 13. или 14. века, то није питање историјског конструкта или мита: то је жива историја, необорив материјални доказ и духовни континуитет.
Зато сви желе да присвоје наше и зато је Црква увек на удару.
​Задужбине и мошти су вековни "власнички лист" једног народа.
​Оно што ископаш, изградиш и омеђиш манастирима и гробовима својих владара - то је твоја земља. Они који немају сопствене материјалне доказе на одређеним просторима суочавају се са огромним недостатком историјског легитимитета. Зато кроз векове гледамо исти образац: најлакше је преименовати туђе, присвојити га и прогласити својим.
​Управо зато је Српска православна црква увек прва на удару - зато што је чувар памћења: Срушити или преименовати српску цркву значи пресећи везу народа са његовим коренима.
​Зато што служи за изградњу нових идентитета: Најлакше је изградити нови историјски наратив тако што ћеш се закачити на већ постојећим, вековним српским темељима.
​Оно што се не може оспорити науком и чињеницама, покушава се прекројити политичким и канонским притисцима. Али ктиторски натписи у камену, фреске и сачуване свете мошти остају необорив доказ, а сви удари на СПЦ су само невољно признање вредности и снаге српског наслеђа.

[Miran Pogačar @MiranPogacar]

Zverski napad u Novom Sadu na dete od 15 godina!

U parku kod Medicinske škole, grupa huligana i dilera brutalno je pretukla nedužnog dečaka.

Pošto im se sinoć nije pojavila suparnička grupa, iskalili su bes na prvom koga vide. Izolovali su momka koji je samo šetao sa društvom i njih 10 do 15 ga je zverski tuklo punih 10 minuta.
Dečak je vukovac, nema nikakve veze sa tim svetom, a imao je unutrašnje krvarenje, izliv krvi u mozak i izbijena mu je većina zuba. Svi se nadamo da će biti bolje, sva podrška iz srca njemu i njegovim roditeljima.

I sad je policija ovaj napad sramno kvalifikovala kao nanošenje teških telesnih povreda.

Za koga živimo ako ne za našu decu? Zato njihova bezbednost mora biti na prvom mestu.

Stoga ovo ne može ovako da ostane i pod hitno se mora preduzeti:

1. prekvalifikacija dela u pokušaj ubistva u saizvršilaštvu, što zakonski povlači pritvor i ozbiljne zaprećene kazne za sve napadače.

2. Vraćanje policije u škole i strogu kontrolu parkova u večernjim satima i konkretne mere i rezultate u obračunu sa mafijom i dilerima narkotika.

3. Jasno osvetljenje parkova i postavljanje sigurnosnih kamera.

Iako policija ima sva imena i prezimena, navodno ne mogu da ih nađu. Kada su građani večeras došli da traže informacije, naišli su na muk, dok tabloidi već pišu kako su dvojica uhapšena, a za ostalima se traga.

Nažalost, naša deca žive u takvom svetu da znaju ko i gde diluje drogu, a policiji te informacije uporno promiču, kao što će izgleda promaći i pojedinci iz ovog zverskog napada.

Za razliku od @sns_srbija koja otvoreno sarađuje i podstiče kriminal, mi se moramo u budućnosti jasno i direktno obračunati sa organizovanim kriminalom.

I sramota je što @micinzarko o ovome ćuti i nije se pojavio niti bilo šta učinio da pomogne. Izgleda da uopšte ne živi u ovom gradu, ali to je samo odraz ove vlasti i nebrige, a znamo i da su sa kriminalcima zajedno branili SNS prostorije.

[Fr. Daniel☦️ @Fragbaza]

Visoko – a city in Central Bosnia known today for the story of its pyramids and its pyramid-shaped pizza. What is skillfully hidden, however, is the terrible genocide carried out against the Serb population in this city and its surroundings. In both world wars, the Serbs of Visoko suffered severe atrocities at the hands of their Muslim neighbors, and during the recent Bosnian War (the Defense-Homeland War), Serbs were completely ethnically cleansed from this area.

The persecution and slaughter of the Serbian people in Visoko took place on June 20, 1992. On that day, more than 5,000 Serbs fled eastward toward Romanija, while those who remained in their homes were brutally killed. No one has ever been held responsible for these crimes.

On that bloody June 20, 1992, a strong Muslim force from Visoko itself, as well as from neighboring Kakanj, attacked the Serbian villages of Kološići and Nišanj, killing 67 Serbs of all ages and genders. The killings, combined with the systematic burning of all property in the attacked villages, heavily mirrored the atrocities of the Second World War.

Uroš Vuković from Kološići, who now lives in Bijeljina, explains that the strategy of the Muslim military formations around Visoko was to exterminate entire Serbian families so that the area could be 100% ethnically cleansed of Serbs. His own family tragedy stands as proof of that intent."It has been 30 years since the Muslims killed my father, mother, brother, nephew, and two of my uncles—all in a single day. The rest of our relatives and neighbors only managed to survive by fleeing. The Damjanović family from Debeli Niš suffered the same fate. I survived only because I happened to be away from the village at the time of the attack."Following the massacre, the corpses of the murdered Serbs lay for days in the streets, yards, fields, orchards, and wherever else they had been cut down."For years, I have had the exact same dream where my late mother calls out to me, rebuking me for leaving them dead to lie there for days," Vuković says. He adds that he has waited far too long for the criminals who slaughtered his family to face justice, but accuses Muslim institutions of openly blocking any legal action.

Today, across the Bosna River valley—stretching from the exit of Doboj to the eastern parts of Sarajevo—virtually no Serbs remain. The cities have been entirely cleansed and the villages razed to the ground. The return rate of the population stands at less than 2% compared to pre-war numbers.

[Dejo @samodejo01]

МЕМОРАНДУМ студената Србије
О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

"Ми, студенти Србије, окупљени у Крагујевцу, првој престоници модерне Србије и средишту српске државотворне мисли, свесни своје личне и колективне одговорности и историјског дуга према прецима и потомцима, донели смо овај Меморандум као израз јединствене воље"!

[GiorgioSanto @GiorgioSanto9]

Проф др. Мило Ломпар анализира разговор из Горског вјенца.

Разговор показује колико је Косовски бој, Косовско предање дубоко уткано у историју у нас Срба, а и потурица, отпада србског..

🇷🇸☦️❤️

[Дечко опасних намера @papadubi___]

Сада покојни адвокат, Драгослав Миша Огњановић, који је био један од бранилаца Слободана Милошевића у Хагу још 2015. године у емисији "Ћирилица" испричао је јавности непознату улогу Енглеза који су преко Педија Ешдауна, касније високог представника у Босни и Херцеговини, дошли да помогну шиптарским терористима на Космет да "убијају Србе" како се чује и види на снимку до којег су наше службе дошле.

[immortal @paganusanarchy]

@RadunBranko Amerikanci su čekali da se Rusi i Nemci pobiju međusobno pa tek onda da uđu u rat. Tek kad su videli da će Rusi doći do Lisabona aktivno su se uključili da bar pola Evrope stave pod svoju kontrolu.
Rusi su faktički sami pobedili Hitlera.
86% nacista su oni pobili a 14% ostali.

[Duki07 @Duki07202]

SRPSKI TOPONIMI NA KARTI KOJA PRIKAZUJE BITKU KOD DRACA IZMEDJU CEZARA I POMPEJA!
Naime general major Velikog vojvodstva Baden,Avgust Frajher Goler fon Ravensburg (1809–1862),napisao je knjigu "Bitke kod Drača i Farsala 48. pre Hrista".Knjiga je stampana 1854 godine.
Bitka kod

[Стрелац 🎯 @StrelacBg]

Дубровник, украдени српски драгуљ

Дубровник је историјски, језички и културно био српски град католичке вере, док је данас политички и административно хрватски град.

Дубровник је свој највећи процват доживео пишући на штокавском дијалекту, који је изворно српски. Док су у Загребу причали кајкавски (који Дубровчани нису ни разумели), у Дубровнику се певало на језику који је идентичан ономе из народних песама које је скупљао Вук Караџић. Сами Дубровчани су свој језик често називали „српским”(lingua serviana), а своје писаре „српским дијацима”. Назив „хрватски” се појављује ретко и углавном као територијална одредница за далеки север.

До краја 19. века, елита Дубровника (племићи, научници, писци) изјашњавала се као Срби католици:

Лујо Војновић, Медо Пуцић, Антун Фабрис, Валтазар Богишић. Они су тврдили да вера (католичанство) не мења њихову народност (српство).

Иван (Џиво) Гундулић (1589–1638). Највећи песник барокног Дубровника. У свом епу „Осман”, велича Немањиће и српску славу. Он пева о српским деспотима и краљевима као о својим прецима. За њега је борба против Турака – борба за хришћанство и српство. „Свијех краљева србскијех крв...” – Гундулић признаје српско порекло као највише племство на Балкану.

Матија Бан (1818–1903). Човек по коме Баново брдо у Београду носи име. Рођени Дубровчанин и један од најученијих људи свог доба. Био је главни идеолог покрета Срба католика. Тврдио је да је Дубровник по језику, историји и карактеру српски град. Своју мисију је видео у уједињењу Срба свих вера. Први је употребио израз „Југославија”, али са идејом да Србија буде њена кичма.

Медо Пуцић (1821–1882). Кнез, гроф и највећи дубровачки господин 19. века. У својим песмама и расправама увек је истицао да је Србин. „Срце моје српски куца...”, стајало је нањеговом споменику у Дубровнику (док није склоњено), био је велики српски песник. Уредио је збирку српских споменика у средњем веку.

Лујо Војновић (1864–1951). Потомак једне од најстаријих властелинских породица у Дубровнику. Аутор капиталног дела „Дубровачка историја”. Као дипломата краља Николе и Србије, говорио је: „Дубровник је био српско око на Јадрану.” Јасно је разграничавао Србе (као државотворан елемент) од осталих који су на Јадран дошли касније.

Дум Иван Стојановић (1829–1900). Најученији католички свештеник у Дубровнику. Његова изрека је остала записана као завет: „Србин сам по роду и по крви, а католик по вјери.” Тврдио је да је Српство „широко ко коло небеско” и да не сме бити сведено само на православље.

Аустроугарска је уложила огроман новац и напоре да Србе католике претопи у Хрвате, јер је Ватикан страховао од јединства православног и католичког српства.

Дубровник је постао део Хрватске тек 1939. године, стварањем Бановине Хрватске, а касније је то зацементирано под комунистима. Пре тога, Дубровник је био самостална Република која је плаћала данак српским владарима и била органски део српског медитеранског излаза.

[Interstellar @InterstellarUAP]

All 28 UFO Videos declassified by The Pentagon today 👽🛸🇺🇸

A full compilation