Predrag Voštinić, Lokalni front, Vesti za https://t.co/lvg5OUnQCd : “Vlast planira nerede u izbornoj noći. Imamo dokaze za to”
Voštinić je u intervjuu, koji možete pogledati u večerašnjim Vestima, u 19h, rekao da ima pouzdane informacije i dokaze da su dežurstva tužilaca utrostručena za dan posle izbora, kao i da se nijedan od tužilaca koji će dežurati, do sada nije pokazao kao neko ko časno i profesionalno obavlja svoj posao.
Vesti za https://t.co/lvg5OUnQCd emituju se svakog radnog dana od 19h. Donosimo pregled i analizu najvažnijih događaja u Srbiji.
Program je dostupan na sajtu https://t.co/lvg5OUnQCd, na aplikacijama Apple TV, Google TV, Samsung Smart TV, LG Smart TV i na YT kanalu https://t.co/lvg5OUnQCd
ОДГОВОР РТС-у:
(да видимо да ли ће пренети)
Пре свега, желимо да исправимо једну важну ствар у начину на који је позив формулисан. Професор Илија Срдановић је први кандидат на изборној листи „Студентска листа – Студенти побеђују“, али није њен носилац у смислу у којем тај појам дефинише изборни закон. Наша листа нема име једног човека у свом називу и није конципирана око једног кандидата.
Студентска листа окупља људе из различитих стручних области и сматрамо да би управо тако требало да изгледа и озбиљна изборна дебата: да унапред знамо тему, формат и учеснике и да у разговору учествују људи који за конкретну област имају знање и искуство.
Зато вас молимо да нам убудуће доставите прецизније информације о теми дебате, формату, трајању и предвиђеним саговорницима.
Kако бисмо уопште могли да разматрамо да разговарамо са неким ко је помиловао оне који су студенте нападали, газили колима и ломили им вилице, морали бисмо, бар, да знамо да ли он у њима наступа као председник државе, што је функција коју обавља у тренутку упућивања овог позива, или носилац листе на парламентарним изборима.
Отворени смо за програмске и тематске дебате и за разговор на јавном сервису, али сматрамо да је важно да формат не буде заснован на претпоставци да свака изборна листа мора да буде представљена кроз једног човека.
Такође, разумемо да се жреб који сте нам раније најавили односи на термине обавезног представљања изборних листа, а не на избор конкретних представника за тематске дебате. У ранијој комуникацији навели сте да РТС у дебатним емисијама не инсистира на одређеним именима, већ оставља изборним листама да одлуче ко ће их представљати у зависности од теме. Очекујемо да исти принцип буде примењен и у овом случају.
Истовремено, очекујемо да РТС током ове кампање своју улогу јавног сервиса остварује доследно и ван појединачних дебатних емисија. Ваша сопствена правила предвиђају равноправно, правично, уравнотежено и непристрасно праћење изборних учесника. Однос РТС-а према студентском покрету већ је био предмет озбиљног јавног спора, због чега нам је посебно важно да се у овој кампањи ти принципи виде и у свакодневном информативном програму: кроз редовно праћење наших активности, догађаја и програма, под једнаким професионалним критеријумима као и активности других изборних учесника.
Kада добијемо прецизније информације о дебатама, размотрићемо ко са наше листе одговара предложеној теми и формату и благовремено вам одговорити.
Срдачно,
Медијски тим
Студентска листа – Студенти побеђују
Nastavljamo sa alatima za čišćenje fantoma.
👇👇👇
https://t.co/ytWRbsxYb8
Odaberite svoju opštinu, izdvojene su adrese koje bacaju sumnju na fantome, podaci unakrsno vezani sa katastrom pa ima i da se selektuje na kojim to nestambenim zgradama ili institucijama postoje prijavljeni birači.
Tražili ste teren, evo teren.
Анализа обраћања Александра Вучића у контексту жалбе Управном суду
Садржај обраћања од 11, 12, 14. и 15. септембра 2026. године непосредно потврђује кључни чињенични основ жалбе: Александар Вучић није само формално кандидат и носилац изборне листе, већ се јавно представља као њен политички предводник, води изборну кампању, позива бираче да листи дају поверење, говори о „нашим резултатима“ и „нашој листи“ и најављује престанак председничке функције како би наставио политичко деловање.
Због тога се предмет не може свести само на апстрактно питање да ли председник Републике, као грађанин, има пасивно бирачко право.
1. Вучић изричито потврђује да води изборну кампању
У обраћању 15. септембра наводи:
„Синоћ сам вам говорио о начину на који ћу да водим кампању.“
Ово је једна од правно најзначајнијих изјава. Њоме се Вучић не представља као грађанин који само подржава одређену листу, већ као лице које ће лично водити кампању.
У истом обраћању говори о:
„мојим резултатима, њиховој критици и нашим идејама, нашим визијама за будућност“
и позива грађане:
„Добро процените коме ћете дати своје поверење, у чију визију и у чије идеје верујете.“
Тиме се поистовећују:
•резултати остварени током обављања државне функције;
•политичка понуда изборне листе;
•личност председника Републике;
•изборна одлука грађана.
Ове изјаве подржавају навод жалбе да је председничка функција доведена у непосредну везу са приватним, односно страначко-политичким интересом кандидата и изборне листе.
Извор: https://t.co/r1tsLhGiZ4
2. Изричито се представља као носилац и први кандидат листе
У обраћању 14. септембра Вучић наводи:
„Поносан сам што се налазим на челу листе и што сам носилац листе.“
На питање новинара постављено у форми:
„Ви као носилац листе…“
одговара:
„И носилац листе и први на листи.“
Ове изјаве отклањају сваку могућност да се његова улога тумачи као симболична употреба имена или пасивна подршка политичкој групацији. Он потврђује да истовремено наступа као:
1.председник Републике;
2.носилац изборне листе;
3.први кандидат за народног посланика;
4.политички предводник изборне кампање.
То непосредно потврђује тезу из жалбе о кумулацији више правних и политичких својстава у истом лицу.
Извор: https://t.co/3ANzRLddYu
3. Листу назива „нашом листом“ и тражи подршку за њу
У обраћању 14. септембра Вучић захваљује:
„огромном броју људи који пружају подршку нашој листи“
и наводи:
„Ја ћу да се борим за Уједињену Србију.“
Такође говори о потреби:
„да ми покажемо људима шта су наши планови и програми, шта су наше даље идеје“
Овде није реч само о политичком мишљењу председника Републике, већ о присвојном означавању конкретне изборне листе, њеног програма и њених изборних циљева.
То је релевантно за примену:
•члана 6. Устава – сукоб јавне функције са другим функцијама или приватним интересима;
•члана 111. Устава – обавеза председника да изражава државно јединство;
•чланова 40, 41. и 42. Закона о спречавању корупције – раздвајање јавне функције, политичке активности и страначких интереса;
•принципа раздвајања државе и политичких партија.
Извор: https://t.co/3ANzRLddYu
4. Државни резултати користе се као изборни капитал листе
У обраћањима Вучић набраја:
•изградњу ауто-путева;
•раст плата и пензија;
•изградњу болница и научно-технолошких паркова;
•смањење незапослености;
•економски раст;
•набавку вакцина и респиратора.
Ови резултати нису представљени само као извештај председника Републике о раду државе. Они се користе у непосредном изборном контексту, као аргумент за подршку „нашој листи“ и као супротност политичким конкурентима.
Тако долази до функционалног спајања:
Државна улогаИзборна употреба
Резултати државних институцијаПредстављају се као „моји“ и „наши“ резултати
Обраћање председника РепубликеКористи се за промоцију изборне листе
Ауторитет државне функцијеПреноси се на политичку понуду једне листе
Државне активности и јавни пројектиПостају аргумент за изборну подршку
То је посебно значајно за оцену да ли се јавна функција користи ради стицања политичке погодности за изборну листу чији је функционер носилац и први кандидат.
Извори
https://t.co/r1tsLhGiZ4
https://t.co/3ANzRLddYu
https://t.co/yaNU7KjKzt .
https://t.co/3v09rshnWB
5. Вучић сам признаје да функција председника ограничава страначко наступање
У обраћању 12. септембра каже:
„Док сам председник нећу на оваквим стварима да говорим против политичких противника. Моћи ћу о томе да говорим тамо од 26, 27. септембра, када завршим.“
Посебно је значајна и следећа изјава:
„Да нисам председник Републике, ја бих рекао хвала на таквом поклону, а као председник Републике морам да кажем да жалим, зато што је мој посао нешто друго – да се старам и бринем о образовању наше деце, а не о томе како и на који начин да победимо на изборима.“
Овим је сам Вучић формулисао правну и функционалну разлику између:
•обавеза председника Републике;
•интереса учесника избора да победи.
Међутим, његова друга обраћања показују да је ту границу практично прешао: говори о „нашој листи“, „нашим програмима“, сопственом вођењу кампање и тражи поверење грађана.
Ова противречност представља снажан аргумент да раздвајање државне и изборне улоге није стварно обезбеђено.
Извор: https://t.co/yaNU7KjKzt
6. Изјаве о скором престанку председничке функције потврђују континуитет улога
У обраћању 14. септембра Вучић наводи:
„Још неколико дана сам им председник.“
Говорећи о предложеном телевизијском дуелу, каже:
„Ја нећу бити тад председник.“
Ове изјаве су важне из два разлога.
Прво, указују да он своју садашњу улогу у кампањи посматра као припрему за наставак непосредног изборног ангажовања након престанка председничког мандата.
Друго, оне не отклањају проблем већ га потврђују: до престанка функције он истовремено остаје председник Републике и активно наступа као носилац и први кандидат листе.
Правно питање се зато односи на његово поступање док функција још траје, а не само на будућу неспојивост функција након избора.
Izvor: https://t.co/3ANzRLddYu
7. Наступа као главни политички противник друге изборне листе
Вучић:
•позива првог кандидата друге листе на телевизијски дуел;
•оцењује њене кандидате;
•доводи у питање њихову способност да воде државу;
•позива грађане да упореде „моје резултате“ и „њихову критику“;
•тврди да се он и његова листа боре за демократију, стабилност и напредак;
•другу изборну опцију повезује са „тоталитаризмом“, „тиранијом“, „антисрпском оријентацијом“ и пропашћу државе.
То показује да он не наступа као неутрални носилац државног јединства, већ као непосредни учесник поларизоване парламентарне изборне утакмице.
За примену члана 111. Устава није пресудно само формално својство председника, већ и начин на који се председничка функција стварно врши. У анализираним обраћањима председник себе јасно позиционира као предводника једне стране у изборном сукобу.
Извори:
https://t.co/r1tsLhGiZ4
https://t.co/3ANzRLddYu
https://t.co/yaNU7KjKzt
https://t.co/3v09rshnWB
8. Значај обраћања за примену члана 112. Устава
Обраћања додатно потврђују проблем који је већ наведен у жалби.
Председник Републике:
•предводи једну изборну листу;
•учествује у њеној кампањи;
•наступа као њен главни политички представник;
•позива грађане да јој дају поверење.
Истовремено, према члану 112. Устава, председник Републике после избора саслушава представнике изабраних изборних листа и предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе.
Тако би исто лице било:
1.учесник изборне утакмице;
2.представник интереса једне изборне листе;
3.потенцијални кандидат за председника Владе;
4.уставни орган који спроводи консултације и предлаже мандатара.
Обраћања доказују да овај сукоб улога није хипотетички, већ стваран и актуелан.
Закључак за потребе жалбе
Анализирана обраћања представљају нове и непосредне доказе да Александар Вучић током трајања председничке функције фактички води кампању изборне листе „АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ – УЈЕДИЊЕНА СРБИЈА“.
Она потврђују све битне елементе на којима је жалба заснована:
•јавно потврђује да је носилац и први кандидат листе;
•говори да ће водити кампању;
•листу означава као „нашу листу“;
•позива грађане да јој дају поверење;
•државне резултате користи као изборне аргументе;
•непосредно напада конкурентску листу и њене кандидате;
•признаје да председничка функција подразумева другачије обавезе од борбе за изборну победу;
•најављује наставак политичког деловања након престанка председничке функције.
Зато ова обраћања оспоравају приступ РИК-а према којем су јавна функција, кандидатура и изборна кампања међусобно одвојена питања без утицаја једног на друго. Напротив, садржај наступа показује њихово фактичко, политичко и функционално јединство.
РИК је био дужан да оцени кумулативно дејство свих ових чињеница у светлу:
•члана 6. Устава Републике Србије;
•члана 111. Устава Републике Србије;
•члана 112. Устава Републике Србије;
•члана 115. Устава Републике Србије;
•чланова 40, 41. и 42. Закона о спречавању корупције;
•принципа раздвајања државе и политичких партија;
•прве приоритетне препоруке ОДИХР-а.
Извори:
https://t.co/r1tsLhGiZ4 15.9.
https://t.co/3ANzRLddYu 14.9.
https://t.co/yaNU7KjKzt 12.9.
https://t.co/3v09rshnWB 11.9
у контексту жалбе Управном суду
Садржај обраћања од 12, 14. и 15. септембра 2026. године непосредно потврђује кључни чињенични основ жалбе: Александар Вучић није само формално кандидат и носилац изборне листе, већ се јавно представља као њен политички предводник, води изборну кампању, позива бираче да листи дају поверење, говори о „нашим резултатима“ и „нашој листи“ и најављује престанак председничке функције како би наставио политичко деловање.
Због тога се предмет не може свести само на апстрактно питање да ли председник Републике, као грађанин, има пасивно бирачко право.
1. Вучић изричито потврђује да води изборну кампању
У обраћању 15. септембра наводи:
„Синоћ сам вам говорио о начину на који ћу да водим кампању.“
Ово је једна од правно најзначајнијих изјава. Њоме се Вучић не представља као грађанин који само подржава одређену листу, већ као лице које ће лично водити кампању.
У истом обраћању говори о:
„мојим резултатима, њиховој критици и нашим идејама, нашим визијама за будућност“
и позива грађане:
„Добро процените коме ћете дати своје поверење, у чију визију и у чије идеје верујете.“
Тиме се поистовећују:
•резултати остварени током обављања државне функције;
•политичка понуда изборне листе;
•личност председника Републике;
•изборна одлука грађана.
Ове изјаве подржавају навод жалбе да је председничка функција доведена у непосредну везу са приватним, односно страначко-политичким интересом кандидата и изборне листе.
Извор: https://t.co/r1tsLhGiZ4
2. Изричито се представља као носилац и први кандидат листе
У обраћању 14. септембра Вучић наводи:
„Поносан сам што се налазим на челу листе и што сам носилац листе.“
На питање новинара постављено у форми:
„Ви као носилац листе…“
одговара:
„И носилац листе и први на листи.“
Ове изјаве отклањају сваку могућност да се његова улога тумачи као симболична употреба имена или пасивна подршка политичкој групацији. Он потврђује да истовремено наступа као:
1.председник Републике;
2.носилац изборне листе;
3.први кандидат за народног посланика;
4.политички предводник изборне кампање.
То непосредно потврђује тезу из жалбе о кумулацији више правних и политичких својстава у истом лицу.
Извор: https://t.co/3ANzRLddYu
3. Листу назива „нашом листом“ и тражи подршку за њу
У обраћању 14. септембра Вучић захваљује:
„огромном броју људи који пружају подршку нашој листи“
и наводи:
„Ја ћу да се борим за Уједињену Србију.“
Такође говори о потреби:
„да ми покажемо људима шта су наши планови и програми, шта су наше даље идеје“
Овде није реч само о политичком мишљењу председника Републике, већ о присвојном означавању конкретне изборне листе, њеног програма и њених изборних циљева.
То је релевантно за примену:
•члана 6. Устава – сукоб јавне функције са другим функцијама или приватним интересима;
•члана 111. Устава – обавеза председника да изражава државно јединство;
•чланова 40, 41. и 42. Закона о спречавању корупције – раздвајање јавне функције, политичке активности и страначких интереса;
•принципа раздвајања државе и политичких партија.
Извор: https://t.co/3ANzRLddYu
4. Државни резултати користе се као изборни капитал листе
У обраћањима Вучић набраја:
•изградњу ауто-путева;
•раст плата и пензија;
•изградњу болница и научно-технолошких паркова;
•смањење незапослености;
•економски раст;
•набавку вакцина и респиратора.
Ови резултати нису представљени само као извештај председника Републике о раду државе. Они се користе у непосредном изборном контексту, као аргумент за подршку „нашој листи“ и као супротност политичким конкурентима.
Тако долази до функционалног спајања:
Државна улогаИзборна употреба
Резултати државних институцијаПредстављају се као „моји“ и „наши“ резултати
Обраћање председника РепубликеКористи се за промоцију изборне листе
Ауторитет државне функцијеПреноси се на политичку понуду једне листе
Државне активности и јавни пројектиПостају аргумент за изборну подршку
То је посебно значајно за оцену да ли се јавна функција користи ради стицања политичке погодности за изборну листу чији је функционер носилац и први кандидат.
Извори
https://t.co/r1tsLhGiZ4
https://t.co/3ANzRLddYu
https://t.co/yaNU7KjKzt .
https://t.co/3v09rshnWB
5. Вучић сам признаје да функција председника ограничава страначко наступање
У обраћању 12. септембра каже:
„Док сам председник нећу на оваквим стварима да говорим против политичких противника. Моћи ћу о томе да говорим тамо од 26, 27. септембра, када завршим.“
Посебно је значајна и следећа изјава:
„Да нисам председник Републике, ја бих рекао хвала на таквом поклону, а као председник Републике морам да кажем да жалим, зато што је мој посао нешто друго – да се старам и бринем о образовању наше деце, а не о томе како и на који начин да победимо на изборима.“
Овим је сам Вучић формулисао правну и функционалну разлику између:
•обавеза председника Републике;
•интереса учесника избора да победи.
Међутим, његова друга обраћања показују да је ту границу практично прешао: говори о „нашој листи“, „нашим програмима“, сопственом вођењу кампање и тражи поверење грађана.
Ова противречност представља снажан аргумент да раздвајање државне и изборне улоге није стварно обезбеђено.
Извор: https://t.co/yaNU7KjKzt
6. Изјаве о скором престанку председничке функције потврђују континуитет улога
У обраћању 14. септембра Вучић наводи:
„Још неколико дана сам им председник.“
Говорећи о предложеном телевизијском дуелу, каже:
„Ја нећу бити тад председник.“
Ове изјаве су важне из два разлога.
Прво, указују да он своју садашњу улогу у кампањи посматра као припрему за наставак непосредног изборног ангажовања након престанка председничког мандата.
Друго, оне не отклањају проблем већ га потврђују: до престанка функције он истовремено остаје председник Републике и активно наступа као носилац и први кандидат листе.
Правно питање се зато односи на његово поступање док функција још траје, а не само на будућу неспојивост функција након избора.
Izvor: https://t.co/3ANzRLddYu
7. Наступа као главни политички противник друге изборне листе
Вучић:
•позива првог кандидата друге листе на телевизијски дуел;
•оцењује њене кандидате;
•доводи у питање њихову способност да воде државу;
•позива грађане да упореде „моје резултате“ и „њихову критику“;
•тврди да се он и његова листа боре за демократију, стабилност и напредак;
•другу изборну опцију повезује са „тоталитаризмом“, „тиранијом“, „антисрпском оријентацијом“ и пропашћу државе.
То показује да он не наступа као неутрални носилац државног јединства, већ као непосредни учесник поларизоване парламентарне изборне утакмице.
За примену члана 111. Устава није пресудно само формално својство председника, већ и начин на који се председничка функција стварно врши. У анализираним обраћањима председник себе јасно позиционира као предводника једне стране у изборном сукобу.
Извори:
https://t.co/r1tsLhGiZ4
https://t.co/3ANzRLddYu
https://t.co/yaNU7KjKzt
https://t.co/3v09rshnWB
8. Значај обраћања за примену члана 112. Устава
Обраћања додатно потврђују проблем који је већ наведен у жалби.
Председник Републике:
•предводи једну изборну листу;
•учествује у њеној кампањи;
•наступа као њен главни политички представник;
•позива грађане да јој дају поверење.
Истовремено, према члану 112. Устава, председник Републике после избора саслушава представнике изабраних изборних листа и предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе.
Тако би исто лице било:
1.учесник изборне утакмице;
2.представник интереса једне изборне листе;
3.потенцијални кандидат за председника Владе;
4.уставни орган који спроводи консултације и предлаже мандатара.
Обраћања доказују да овај сукоб улога није хипотетички, већ стваран и актуелан.
Закључак за потребе жалбе
Анализирана обраћања представљају нове и непосредне доказе да Александар Вучић током трајања председничке функције фактички води кампању изборне листе „АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ – УЈЕДИЊЕНА СРБИЈА“.
Она потврђују све битне елементе на којима је жалба заснована:
•јавно потврђује да је носилац и први кандидат листе;
•говори да ће водити кампању;
•листу означава као „нашу листу“;
•позива грађане да јој дају поверење;
•државне резултате користи као изборне аргументе;
•непосредно напада конкурентску листу и њене кандидате;
•признаје да председничка функција подразумева другачије обавезе од борбе за изборну победу;
•најављује наставак политичког деловања након престанка председничке функције.
Зато ова обраћања оспоравају приступ РИК-а према којем су јавна функција, кандидатура и изборна кампања међусобно одвојена питања без утицаја једног на друго. Напротив, садржај наступа показује њихово фактичко, политичко и функционално јединство.
РИК је био дужан да оцени кумулативно дејство свих ових чињеница у светлу:
•члана 6. Устава Републике Србије;
•члана 111. Устава Републике Србије;
•члана 112. Устава Републике Србије;
•члана 115. Устава Републике Србије;
•чланова 40, 41. и 42. Закона о спречавању корупције;
•принципа раздвајања државе и политичких партија;
•прве приоритетне препоруке ОДИХР-а.
Извори:
https://t.co/r1tsLhGiZ4 15.9.
https://t.co/3ANzRLddYu 14.9.
https://t.co/yaNU7KjKzt 12.9.
https://t.co/3v09rshnWB 11.9