Филип Карађорђевић

Hereditary Prince Philip of Serbia and Yugoslavia

[Филип Карађорђевић @PrincFilip1]

ДВОРСКИ КОМПЛЕКС НА ДЕДИЊУ ОТВОРЕН ЈЕ ЗА ТУРИСТИЧКЕ ОБИЛАСКЕ 👑🇷🇸

Школе, студенти и удружења пензионера могу да обиђу Дворски комплекс на Дедињу у најављеним групним посетама сваког радног дана од 9 до 15 часова уз обавезно обавештење Канцеларији Њ.К.В. Престолонаследника Александра најмање 7 до 10 дана унапред, на телефон [phone] или путем и-мејла: [email protected]. Свака група мора да се састоји од најмање 10, а највише 40 посетилаца.

Туристичка организација Београда (ТОБ) организује обиласке Дворског комплекса у данима претходно договреним са канцеларијом Краљевског двора, у терминима од 9:30 и 12:30 часова, а први доступни датуми овог месеца су четвртак, 18. јун, и субота, 27. јун. Информације о следећим терминима за све заинтересоване ће бити могуће да се добију директно од TOБ-а.

[Филип Карађорђевић @PrincFilip1]

Данас сам, заједно са супругом Даницом и нашом децом, учествовао у традиционалном Ходочашћу на Цер, које потомци Дринске дивизије из Мачванског Прњавора већ годинама достојанствено организују у знак сећања на годишњицу одликовања овог страдалног и херојског места, као и на 104 године од подизања Спомен-костурнице, познате као Ћеле-кула западне Србије.

Ово ходочашће, које сабира људе из свих крајева Србије, Црне Горе и Републике Српске, сведочи о живој снази нашег народног памћења, вере и заједништва. Током дана посетили смо Спомен-костурницу, Цркву Светог пророка Илије у Прњавору, Манастир Чокешину и Цркву Светог Јована Шангајског на Церу, посвећену церским јунацима.

Марш дуг двадесет километара, кроз пределе овенчане славом наших предака, протекао је у духу молитве, достојанства и дубоког поштовања према онима који су своје животе положили за слободу Отаџбине.

Посебан доживљај представљао је ход кроз само срце Цера, стазама којима су корачали наши преци у данима славне Церске битке. На тим местима и данас се осећа величина њихове жртве и непоколебљива одлучност српског војника да брани слободу, част и право свога народа на опстанак.

Мачвански Прњавор носи посебно место у историји нашег народа. У Великом рату изгубио је 704 цивила, док је више од 1.300 његових мештана, цивила и војника, положило животе за Србију. То је жртва која обавезује и која не сме бити заборављена.

Сећање на страдање и јунаштво Прњавора чува се и у мојој породици. Мој прадеда, краљ Александар I, посетио је 3. јуна 1934. године Мачвански Прњавор и одликовао га Карађорђевом звездом IV степена са мачевима, као једино село у Србији које је понело ово високо одликовање. Тим чином одато је признање не само страдању, већ и изузетној храбрости и верности Отаџбини коју су мештани Прњавора показали у најтежим временима.

После њега, Прњавор су посетили и мој деда, краљ Петар II, као и мој отац, престолонаследник Александар. Данас се у овом месту налазе и спомен-бисте краљу Александру I и великом пријатељу српског народа, др Арчибалду Рајсу, чије дело и данас остаје трајна опомена и сведочанство истине.

На свим страдалним местима и спомен-обележјима положили смо венце и одали пошту невино пострадалим цивилима, ратницима и јунацима који су своје животе уградили у темеље слободе Србије.

Од срца захваљујем потомцима Дринске дивизије из Мачванског Прњавора на позиву, братском гостопримству и преданом труду који улажу како би сећање на наше претке, њихову жртву и слободарски дух остало живо и преносило се будућим поколењима.

Нека је вечна слава прњаворским мученицима, церским јунацима и свима који су своје животе положили за слободу Србије. Њихова жртва остаје наш завет и наша трајна обавеза.

📸 Стефан Томић

[Maja @mari_leno]

Престолонаследник принцнФилип и принцеза Даница са сином Стефаном чекали су у реду са народом да се поклоне Часном Појасу Богородице.
Видео са инстаграм налогa
@rodoljublje_

[Филип Карађорђевић @PrincFilip1]

Данас су волонтери Краљеве омладине учествовали у окопавању краљевских ружичњака и тиме пружили свој несебични допринос у сређивању Дворског комплекса. Хвала им на томе. И наш Стефан је био вредан и потрудио се да пружи допринос у сређивању своје дедовине. 🤗

[Дарко Николић @HuddleBre]

Како су ме шокирали Карађорђевићи

Знам, знам... Многи данас деле снимак о томе како принц Филип и супруга му Даница, са децом сатима стоје и чекају да се поклоне светињи, појасу пресвете Богородице, али уопште нећу о томе да вам причам. Хоћу о нечем другом.

У ова времена, мислим да је то важно.

Мени се десило да сам у последње две, три године - два, три пута био на истом месту где и поменути Карађорђевићи. Било ми то помало чудно: просто, нисам навикао да сам у таквом друштву, али ми се сада вероватно прадеда смеши с небеса, јер је био ордонанс принца Ђорђа. Oнако малог га возио у колима (па му дечкић наређивао "Стеване, сад удари у бандеру, а ми ћемо искочити пре тога!"). У сваком случају, кад су већ Николићи били уз Карађорђевиће на почетку 20. века, ова прича је неки не баш обични наставак у 21.

Углавном, прво ме изненадио сам принц. Нешто смо седели за истим, огромним столом, нисмо причали, јер нисмо ни били баш близу, али у оној вреви, када сам се подизао да идем полако кући - он одједном устане, како је и ред, и иако је и даље врева око нас, на тај учтив начин поздрави оног који одлази. Еј, устао принц због мене, најгрешнијег човека ког је икада видео! (Што рече мој дивни колега Марко кад је чуо шта се десило "Кад човек размисли мало, морају бити такви, то је стара господа, а не ова новопридошла").

Његова супруга Даница ме, други пут, запрепастила када сам јој пришао да пренесем једну молбу моје мајке да погледа неки писани материјал из давнина. Ни сама принцеза, а ни ја, у ту науку се не разумемо, просто - ја сам новинар, она је мастер графичког дизајна, а тема су била нека невероватна открића о српској традиционалној култури. Њена реакција је била чудесно мудра. Реакција пуна дивне ширине погледа на тему, са разумевањем озбиљности ситуације и нестварном срдачности. (Иначе, тај материјал о запањујућим открићима о ономе што се ових година представља/потура као наша традиција биће ускоро доступан у књизи која је најневероватнија књига коју сам икада читао). Али, није мене запањио само брачни пар.

Једном сам се обрео у истом дворишту у коме је био и млађани Стефан Карађорђевић, тада седмогодишњак. Било ту баш много људи, били и неки столови са послужењем и... кренем ја да сипам себи неки сок из бокала, кад, ето ти и њега. Стао лепо, пристојно и тихо, "у ред". Да најпре себи сипам, па ће узети и он мало. Видим ја да у исто гледамо, али - бокал је већ код мене. Понудим да га послужим и... када се осмехнуо, а потом и захвалио, са све оним локнама и климањем главом као да се сцена одвила на двору - е, тад сам већ био сигуран да ми се прадеда смеши с небеса.

Али, сад, овог викенда, остао сам скроз затечен.

Моја мајка је постала скоро сасвим непокретна. Готово да ништа не може сама да обави и... Ето, живот просто некад буде и такав. Хтели смо да одемо у недељу, био ми слободан дан, заједно до неке цркве, али у три ноћу ме зове на телефон да дођем до ње, каже "не може да стоји, а морала би да устане, природа зове". Ију, како не може да стоји, помислим... Кад оно - болови не само да су у коленима, него одједном и стопала, па како се ослони тежином на њих, врисне. Стварно не може ни макац. Углавном, помогнем јој ја некако, врати се она у кревет, а ја неком белоруском кремом против болова намажем - кад су ми то већ препоручиле дивне монахиње из манастира свете Јелисавете из Минска (ако их не сретнете "онако успут", по Србији, обично имају величанствен штанд на Сајму књига. Ако Сајам књига преживи...). Углавном, Руси ко Руси, овај Белоруси... они и од масти медведа праве креме, па ја поновим мазање баш том кремом и у пола седам, а мајка мало пред девет сати каже: "Хајде да ипак пробамо у цркву... Како човеку да буде боље - ако не оде тамо где ће му бити боље?". И, узмемо ми такси, једва до њега и дођемо и још теже у њега уђемо, али ипак стигнемо у ту једну београдску цркву у коју одемо једном годишње, отприлике. Тамо је милина, из сто разлога. Причаћу вам то посебно неки други пут. А после литургије се тамо свет окупи, послужи се, седи се лепо, прича... Још био леп дан, огромно двориште, дрвеће, пирка ветрић, Сунце...

И, крећемо после 15-20 минута седења ми полако кући, кад одједном прилази нека девојчица. Нема три године.

А оно - то ћерка принца Филипа Карађорђевића, Марија.

И пита она моју маму (а једна куварица и ја држимо моју мајку руку под руку, јер нам треба око 10 минута врло спорог хода за тих 50 метара до улице), пита је ова мала, показујући на штап:

- Ста ти је то?

Ми јој објаснимо да је боле ноге, и да јој штап помаже да иде. А мора да иде до таксија, јер такси не може да приђе ту где смо седели.

А ова мала, Марија Карађорђевић, ухвати моју маму за руку, душа добра, да је и она води.

Притрчи њена мама, добра принцеза Даница, каже нам "Јој! Извините, смета ли вам она?"

Одговоримо ми у глас "Ма какви! Дивна је, пришла сама, дивно дете".

Каже мама њена: "Ма, она је таква, сва пуна емпатије. Чим види да некоме нешто треба, приђе сама".

Углавном, одемо ми полако тих 50 метара и чекамо такси, само што није стигао. А ова мала принцезица одједном пружи ногу, стави је поред стопала моје мајке и каже јој:

"Види, имам лепе ципеле!"
(Право женско, помислим. После сам тек видео на интернету, она има тек две и по године!)

И, моја мама, видећи ту њену дечју доброту, пусти моју руку - па пружи једну од болних ногу и каже "Е, имам и ја лепе!"

А онда ова мала принцеза обиђе ту куварицу и моју маму, па поред друге мамине ноге пружи своју другу ногу и каже "Имам ја и другу лепу ципелу".

Душа мала. Чиста.

Улазимо ми потом у такси, а она пита "А где идеш сад? Где идеш?"

Ми јој објаснимо да водимо моју маму кући, да легне, боле је ноге.

А ова мала принцеза почне да маше, да шаље пољупце, да маше, и маше, и маше... Све док нас је видела. И док смо је видели.

Еј, две и по године.

Чиста доброта.

Мојој мами од тад - 200% боље.

Наравоученије? Окружите се принцезама. Или принчевима. Има их, стварно. Окружите се чистим душама. Лече.
Мајке ми моје здраве. И прадеде ми, што се смеши и сад.

[Филип Карађорђевић @PrincFilip1]

Принц Филип угостио је Рафаела Ђубинија, некадашњег команданта италијанског контингента КФОР-а на Косову и Метохији, дивизијског генерала Франческа Мара и епископа пакрачко-славонског Јована, истичући „значај људи који су у најтежим временима стали у одбрану српских светиња и народа“.

https://t.co/4qMsEppNuj

[Филип Карађорђевић @PrincFilip1]

Вечерас сам, са супругом Даницом, имао част да присуствујем обележавању 100 година рада Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, једне од најзначајнијих установа српске просвете, науке и културе.

Посебну симболику за нашу породицу има чињеница да је градња библиотеке започета 1921. године, када је камен-темељац поставио мој прадеда краљ Александар I. Захваљујући подршци Карнеги фондације, Србија је добила прву зграду наменски подигнуту за библиотеку, место створено да служи знању, науци и будућим генерацијама.

Библиотека је свечано отворена на Дан Светих Ћирила и Методија 1926. године, са мисијом да помаже неговање науке и буде ослонац студентима, професорима и свима који трагају за знањем. Од почетних 57.000 књига до стотина хиљада наслова, она је током читавог века остала чувар писмености, културе и националног памћења.

На Дан словенске писмености подсећамо се да су књига, образовање и култура темељ трајања и напретка сваког народа.

Захвалан сам на указаној части и признању које ми је овом приликом додељено. Нека Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ и у будућности остане светионик знања и духовности Србије.

[Филип Карађорђевић @PrincFilip1]

Било ми је велико задовољство да у Краљевском Двору угостим Рафаела Јубинија, некадашњег команданта италијанског контингента КФОР-а на Косову и Метохији, дивизијског генерала Франческа Мара  и Преосвећеног Епископа пакрачко-славонског Јована.

Њих двојицу повезује посебно пријатељство настало у тешким годинама на Косову и Метохији, када је тадашњи монах Јован Ћулибрк заједно са италијанским војницима учествовао у напорима да се сачувају српске светиње и заштити наш народ. У тим изазовним временима родило се међусобно поштовање које траје до данас, додатно учвршћено заједничком љубављу према падобранству и традиционалним „Балканским скоковима пријатељства“.

Посебно ме је дирнуло што сам имао прилику да разговарам са човеком који је, заједно са својим војницима, чувао Пећку патријаршију и друге српске манастире у Метохији. Његова јединица је даноноћно патролирала како би заштитила наше светиње, монаштво и народ, верујући да цркве и манастири нису само споменици прошлости, већ живи симболи идентитета, вере и трајања српског народа.

За свој допринос заштити српских светиња током мартовског погрома 2004. године  Рафаел Јубини и припадници његове јединице одликовани су Орденом Светог Саве, највишим признањем Српске православне цркве. То одликовање представља трајно сведочанство захвалности нашег народа онима који су у тешким тренуцима показали част, храброст и људскост.

Косово и Метохија за мене нису само питање територије, већ питање корена, историје и завета. Наше светиње су духовни стуб нашег народа и њихово очување остаје обавеза свих генерација.

Људи који су показали поштовање према нашој вери, култури и народу заувек остају пријатељи Србије.

[Филип Карађорђевић @PrincFilip1]

🔴👑 Принц-наследник Филип Карађорђевић и принцеза Даница присуствовали су обележавању Спасовдана у Крћевцу код Тополе, где су са мештанима прославили сеоску славу.
https://t.co/NKZkOINIHy

[Филип Карађорђевић @PrincFilip1]

Јуче смо у Крћевцу заједно са домаћинима прославили Спасовдан, сеоску славу, у овим крајевима познату као заветина. У цркви Вазнесења Господњег, уз присуство свештенства опленачког намесништва, освећен је и преломљен славски колач у молитви за народ, слогу и Србију.

Овакви дани за мене имају и посебно лично значење. Ови крајеви око Тополе нису само место наше историје, ово су корени моје породице. Овде је Карађорђе подизао Србију, овде је кнез Александар остављао своје задужбине и помагао народ, а генерације људи из овог краја вековима су делиле и добро и тешко са Карађорђевићима.

Недалеко од храма налази се и чесма коју је подигао мој предак кнез Александар Карађорђевић, крај извора који је окупљао људе овог села и давао живот овом крају. Таква места човека подсете да историју не чине само дворови и битке, већ и народ, села, цркве, извори и обичаји који опстају кроз време.

Зато ми јебило посебно драго што смо Спасовдан прославили управо са људима овог краја: једноставно, домаћински и онако како Србија најлепше уме: уз веру, заједништво и поштовање својих корена.

[Филип Карађорђевић @PrincFilip1]

Уприличено донаторско вече за обнову хиландарског метоха Кумица – будућег одмаралишта за децу и младе у Краљевском двору у Београду.

То ће бити место окупљања деце и младих, укорењено у живој вери и трајним традицијама српског народа. Кроз овај пројекат Круна стоји уз Хиландар, духовно срце нашег народа, са свешћу о одговорности према нашим прецима, али и према генерацијама које долазе.

Историјски метох Кумица налази се у непосредној близини Свете Горе, недалеко од места Неа Рода, и вековима је представљао један од најзначајнијих хиландарских поседа. Данас су од некадашњег комплекса углавном сачувани остаци зидина и црква Светог Харалампија из XIX века, док је планирана обнова усмерена на очување аутентичног изгледа и духа овог места.

[Филип Карађорђевић @PrincFilip1]

🔴👑 Donatorsko veče upriličeno je u organizaciji Kraljevske fondacije Princa Naslednika Filipa i Princeze Danice i Manastira Hilandara.
https://t.co/7GXpybRU1J

[Филип Карађорђевић @PrincFilip1]

🔴👑 DONATORSKO VEČE PRINCA FILIPA I KARAĐORĐEVIĆA: Obnavlja se hilandarski metoh, ubuduće će biti odmaralište za decu i mlade! (VIDEO)

https://t.co/CCoM1sZqj8

[Филип Карађорђевић @PrincFilip1]

У Краљевском Двору на Дедињу одржано је донаторско вече посвећено обнови хиландарског метоха Кумица, древног поседа надомак Свете Горе, у организацији Краљевске Фондације Принца-Наследника Филипа и Принцезе Данице и Манастира Хиландара.

Обнова Кумице има за циљ да ово историјско место поново оживи као простор сабрања, духовног узрастања и боравка деце и младих, укључујући и децу са посебним потребама.

Вековна повезаност Круне и Хиландара није само део наше историје, она је сведочанство трајања српског народа, вере и државности.

Од Светог Саве и Немањића, до Карађорђевића, Хиландар и Круна и данас заједно чувају духовни и национални идентитет Србије.

Велика захвалност на подршци у организацији добротворне вечере нашим пријатељима @KalTerasa @RestoranMadera
@metropolpalacehotel

📸 @nemanja_spvideo