На Растоцима у Никшићу једна особа приредила је гест који је одушевио многе грађане и поклонике који ових дана пјешаче ка Острогу.
📹 podgoricki_vremeplov
🇷🇸 𝟮-𝟮 (𝟯-𝟭) 🇨🇭 | Млађа кадетска (U-16) репрезентација Србије славила је против Швајцарске након бољег извођења једанаестераца у првом мечу УЕФА развојног турнира. 👏🏻
Braveheart...31 godinu je prošlo od kada smo uživali po prvi puta u ovoj neverovatnoj priči (sa verovatno jednim od najboljih monologa ikada na filmu), a posebno toj predivnoj muzici. Mel Gibson je time sebe zauvek postavio kao jedan od vrhunskih reditelja. ✨💙
У ЗЕМЉИ ЕКОНОМСКОГ ТИГРА, ПРИЧА КОЈА КИДА ДУШУ...
Тамара Мисирлић:
"Сваког дана бака Борка стоји на улици и продаје оно што је сама узгајила у својој башти. Понесе мало лука, понесе шта има... и стоји ту сатима. Стоји ту са једним јединим циљем, да скупи новац да подигне споменик својој ћерки.
Кад ми је то рекла, гледала ме је право у очи и изговорила реченицу коју никада нећу заборавити: ,,Ја не могу да умрем док јој не подигнем споменик. Не могу да оставим моју ћерку без споменика."
Док сам је слушала, толико ме је нешто стегло у грудима. Толико бола, толико љубави и толико достојанства у једној жени која сваког дана стоји на улици и продаје своје поврће.
Рекла ми је да некад заради 180 динара, некад 500, некад 600, некад 1000 ако је добар дан. И тако, мало по мало, скупља новац, а уз то брине и о болесној сестри.
Из џепа је извадила један папирић. На њему је нацртан споменик, написане димензије и број телефона човека који их ради. Тај папир носи са собом као нешто највредније што има, то је њен циљ, њена мисија, њена последња жеља.
У једном тренутку више нисам могла да слушам, а да ништа не кажем. Рекла сам јој: ,,Бако, ми ћемо подићи споменик.“ А она се одмах постидела, онако како то умеју само стари, поштени људи. Почела је да пита:
„А како ћу ја то да вратим? Како ћу да се одужим, сине?"
Рекла сам јој да ми само да мало лука из своје баште, за салату. И ништа више. Али истина је да сам тог дана ја од ње добила много више од тог лука. Добила сам лекцију шта је мајчинска љубав. Љубав која не престаје ни када живот прође, ни када године притисну, ни када човек остане сам. Љубав због које једна мајка сваког дана стоји на улици, продаје оно што има, и понавља само једну реченицу: ,,Не могу да умрем док моја ћерка не добије споменик."
🇷🇸 СРПСКИ ГЛАСНИК
@VjecnaSi То јесте. За двоглаву Ранкову кокошку требаш да имаш одређене недостатке да би је носио... А ти покажи мушкост и храброст: изађи том пушачу тајлансдких споловила на црту и јавно му то саопшти. Или си милогорац?!