@KonteZanovic Опа! Нађе се и овај међу одабраном интелектуалном елитом којој је такође био забрањен улазак.Није ми симпатичан, али почињем да верујем да га нема, требало би га измислити.🤗
~Фотографија:
"Мермерна плоча деспота Ђурђа Бранковића са зидина Константинопоља"
Плоча је постављена да обележи рестаурацију бранич куле и зидина коју је лично финансирао деспот Ђурађ, поклонивши годишњи приход сребреничких рудника.
- 1448. година.
@partibrejk Власт је крива јер се није смело десити да побегне пре завршене истраге а то да ће се управо тако бранити је и идиоту јасно.Зато је и побегао, да је невин и да му је мирна савест остао би и доказао то.
Kakvi Iliri, kakvi bakrači. Moderni Zapadni istoričari predstavljaju Ilire kao neki misteriozni narod o kome skoro ništa ne znaju. Nije postojao nikakav misteoriozni ilirski naod. Rimljani su zvali Srbe Ilirima. Srbi oduvjek žive na Balkanu i nije bilo nikakvog doseljavanja.
Знаци древног (пра)писма
Још предмета са древним знацима из доба Винчанске цивилизације.
Да ли вам ови знакови делују као случајни урези или ознаке власништва?
Врло је важно да ове слике сачувамо и поделимо, јер за ове предмете не би ни знали да постоје да није страних истраживача од Марије Гимбутас до Харолда Хармана и Марка Мерлин��ја који су их снимили или нацртали и објавили.
Наши археолози се труде да сакрију њихово постојање.
Огњило
#давнина
⇗
категоризација објава кликом НА #
отвараш читаву групу ако си шта пропустио
Како рушити предрасуде о Косову и Метохији настале током пропаганде деведесетих?
Тако што ћемо кроз емоције да објаснимо шта се дешавало и шта се деш��ва и данас. Када сам видео колико је свет потресло страдање хришћана на Блиском истоку, схватио сам да постоји начин да људима приближимо и оно што се деценијама дешава српском народу на Косову и Метохији. Зато смо на изложбама које смо организовали у Паризу и Цириху повезали те две приче.
Пронашли смо уметницу Кетрин Купер из Јужне Африке, која је својим фотографијама бележила страдање хришћана на Блиском истоку. На Косово и Метохију сам је први пут одвео 2016. године преко своје хуманитарне организације, а други пут 2025. године преко Канцеларије за јавну и културну дипломатију. Живела је у српским енклавама, боравила у Високим Дечанима, Пећкој патријаршији и Великој Хочи. Са народом је направила те фотографије. Без политике и без крупних речи. Она није политичар, већ призната уметница.
Када људи виде те фотографије и чују њену причу, онда разумеју да је рушењу цркава на Блиском истоку претходило рушење више од 150 цркава и манастира на Косову и Метохији. Постоји један народ у Европи који страда зато што је српски и зато што је православни. Срби нису једини народ на свету који страда због своје вере, али јесу једини народ у Европи који страда због тога. И то цео свет треба да зна.
Злочин у селу Дојнице: Некажњени масакр над немоћнима
На данашњи дан, јуна 1999. године - непосредно након доласка међународних снага КФОР-а на Косово и Метохију, у селу Дојнице (општина Призрен) одиграо се један од најсуровијих злочина над цивилним становништвом.
Већа група припадника терористичке организације Ослободилачка војска Косова (ОВК), међу којима су били и Албанци из суседног села Скоробиште, упала је у Дојнице. На мети су се нашли углавном старији људи који су одлучили да остану у својим домовима, верујући у међународне гаранције и безбедност.
Биланс терора
У ов��м бруталном нападу киднановано је и убијено 17 недужних цивила - 16 Срба и један Бошњак. Међу жртвама је било 9 жена и 8 мушкараца. Након масакра над мештанима, село је потпуно спаљено и затрто.
Подаци и трагови: Према подацима Фонда за хуманитарно право, судбина ових људи до данас није у потпуности расветљена, а њихова тела још увек нису пронађена. Према изјавама бројних сведока, посмртни остаци жртава налазе се у масовној гробници у близини Призрена. Такође, постоје озбиљне индиције да су киднаповани житељи Дојница били жртве трговине органима.
Овај стр��вичан злочин и масовна отмица у селу Дојнице остају као болно сведочанство о страдању немоћних и некажњеном терору који се одвијао пред очима међународне заједнице.
@NovakovJoca@ShoahUkraine Наравно да су знали и били на истом зад��тку до краја.Тито је лично кумовао свакој шиптарској породици која јебимала више од петоро деце.Не само да им је отворио границу са Албанијом већ је и подстицао наталитет.При том, протераним Србима је забрањен повратак.