Хиландар:
Велики родољуб, генерал Драгољуб Дража Михаиловић, остао је до краја веран заклетви Краљу и Отаџбини, борећи се истовремено против Немаца, усташа и комуниста.
Вјечнаја памјат!
https://t.co/jcg2IZ8fMl
Као наследник династије која је уткана у историју српске државности и културе, осећам моралну обавезу да се обратим јавности и позовем надлежне институције да заштите достојанство једног од највреднијих простора наше престонице, Пионирског парка, некадашњег Дворског парка.
Тај простор није обично зеленило у центру града, већ живи споменик историје, културе и државности. Још у време кнеза Александра Карађорђевића, 1843. године на простору који данас обухвата Пионирски парк, установљен је први српски двор, чиме је започето стварање државног и културног средишта Србије. Управо је ту, по први пут, у нашој кнежевини успостављен дворски протокол и завладао дух једне еманциповане владарске куће, који су Србију приближили европским државама.
Стари двор, који је подигао краљ Милан I Обреновић (1881–1884), био је резиденција краља Петра I Карађорђевића (1903–1921) и краља Александра I (1921–1922).
Нови двор, данашња зграда Председништва Србије, изграђен је у периоду 1911–1922. године као двор мог прадеде, краља Александра I Карађорђевића.
Зграда Народне скупштине, првобитно Дом народног представништва, почела је да се гради 1907. године као репрезентативно здање Краљевине Србије, а камен темељац положио је краљ Петар I. Завршена је и освештана 18. октобра 1936. године, у време владавине мог деде, краља Петра II.
Ове три грађевине, Стари двор, Нови двор и Дом Народне скупштине, чине јединствену целину првог државног и дворског комплекса у Србији. Оне нису само сведочанство владавине династија Обреновић и Карађорђевић, већ и симбол трајности државности, културе и идентитета српског народа.
Пионирски парк који их окружује данас је законом заштићено природно добро и део културно-историјског комплекса од изузетног значаја. Поред историјске, овај простор има и државну, репрезентативну и туристичку вредност, јер у његовом окружењу обитавају највише институције Републике Србије и знаменитости које представљају лице наше државе пред светом.
С тога, са дубоким осећајем одговорности, апелујем да се уклони камп који већ месецима нарушава изглед, вредност и смисао овог простора. Такав призор није само питање естетике или безбедности, он вређа сећање на историју, нарушава достојанство државних институција и подстиче непотребне друштвене поделе. Пионирски, односно Дворски парк, припада свим грађанима Србије, без обзира на њихово политичко, идеолошко или било које друго опредељење.
То је место које треба да нас спаја, а не да нас раздваја; простор у коме се огледа наше заједничко наслеђе, понос и државни континуитет. Позивам државне и градске власти да поступе у складу са законом и заштите Пионирски парк као природно и културно благо од изузетног значаја, враћајући му достојанство које заслужује. Нека овај простор поново буде оно што је одувек био, место мира, поштовања и заједништва свих грађана Србије.
Tonino Picula ne samo da ne može biti izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju nakon njegove objave povodom Oluje, već na tu funkciju nije trebalo da bude nikada ni izabran. Picula je ovom objavom pokazao da ne deli vrednosti koje su neophodne za obavljanje ovako važne funkcije, pogotovo u osetljivom trenutku kada su na vlasti u Srbiji oni koji su učestvovali u pogubnoj ratnoj politici devedesetih, dok u Hrvatskoj svedočimo masovnom uzdizanju ustaštva.
Bez politike pomirenja nema ni stvarne evropske budućnosti zemalja bivše Jugoslavije, a Picula je isticanjem fotografije sa oružjem jasno pokazao svoj odnos prema pomirenju u regionu. Poruka koju je Picula poslao ima poseban značaj u ovom trenutku kada svedočimo povampirenju slavljenja ustaštva u Hrvatskoj. Umesto da to najsnažnije osudi, on se, u trenutku dok još širom Hrvatske odjekuju uzvici “Za dom spremni” sa Tompsonovog koncerta, hvali učešćem u akciji pogroma i stradanja srpskog stanovništva!
A zašto nikada nije ni trebalo da bude izabran na ovu funkciju? Zato što je i nevezano za ovaj skandal višestruko pogrešna praksa da se za izvestioce za Srbiju biraju ljudi iz zemalja bivše Jugoslavije. To svedoči da i dalje u evropskim institucijama ne postoji svest o kompleksnosti i malignitetu sukoba devedesetih godina na ovim prostorima. Pitanje proširenja EU postaje u novim geopolitičkim okolnostima posebno značajno, a svojevrsna "piculizacija" te politike nažalost svedoči o nedovoljnom poimanju njenog strateškog značaja među sadašnjim evropskim zvaničnicima.
Kao bivši predsednik Srbije smatram da je neophodno da Picula bude odmah smenjen sa funkcije koju obavlja, da se prekine sa praksom da izvestioci za Srbiju budu ljudi iz zemalja bivše Jugoslavije i da se Evropski parlament i sve institucije EU u skladu sa elementarnim evropskim vrednostima snažno i nedvosmisleno odrede prema uzdizanju ustaštva u Hrvatskoj. To nije pitanje samo odnosa prema Srbiji, ne čak ni samo prema našem regionu, već i prema celoj EU i vrednostima na kojima počiva.
Ово је обраћање студента Богословије на студентском протесту 1992. године. Данас је он владика западноамерички др Максим (Васиљевић).
"Ово није народ од јуче као што нам говоре. Наша историја не почиње од 7. јула '41. године, него од оног тренутка када смо ми крштени.
Na današnji dan, na Bogojavljenje 1946. godine, u okršaju sa okupatorom u kanjonu reke Gradac u pećini Degurić junački je poginuo komandant Gorske Kraljeve garde potpukovnik Nikola Kalabić!
„Немојте то да радите. Немојте, кумим вас богом. Нисмо ми народ злочинаца, ми смо божји народ”.
Ово је Митрополит Српске православне цркве - у народу вољени владика Амфилохије, сада светопочивши, који је стао испред руље 2004. године.
📌 Ове недеље нас је у нашем дому, посетио мој отац, Престолонаследник Александар, и упознао своју унуку а уједно и најмлађег члана Краљевске породице, нашу ћерку принцезу Марију. Ова фотографија обележава значајан догађај у историји династије Карађорђевић: три генерације, у директној наследној линији уједињене на једном месту по први пут. Нешто што се у историји династије Карађорђвић до сада није десило.
Овакви тренуци нас подсећају на трајне вредности које нас везују, не само као породицу, већ као чланове династије богатог наслеђа вођства и отпорности. У овим тешким временима, од суштинског је значаја очувати ове вредности и врлине. Суштина монархије је у континуитету и стабилности коју обезбеђују наше наредне генерације. Посвећеност нашој деци, усмеравање и укључивање у наш животни пут, кључни су за просперитет нације и наслеђа.
Сложили смо се да је важно да, с обзиром да сви живимо у Београду, мој отац посвети више времена својим унуцима, да се са њима зближи и тако обезбеди здрав континуитет династије, надам се, у дому који је за своје потомке на Дедињу од личних средстава саградио мој прадеда Краљ Александар I. И верујем да ће тај тренутак ускоро доћи.
📌 This week, my father, Crown Prince Alexander, visited us in our home and met his granddaughter and also the youngest member of the Royal Family, our daughter Princess Marija. This picture marks a significant event in the history of the Karađorđević dynasty: three generations, in a direct hereditary line, united in one place for the first time. Something that has never happened in the history of the Karađorđević dynasty.
Such moments remind us of the enduring values that bind us, not just as a family, but as members of a dynasty with a rich heritage of leadership and resilience. During these difficult times, it is crucial to uphold these virtues and values. The essence of monarchy, lies in the continuity and stability secured through our next generations. Our commitment to our children, guiding and including them in our journey, is fundamental to the thriving of our legacy and nation.
We agreed that it is important for my father to devote more time to his grandchildren, considering that we all live in Belgrade. This will help him get closer to them and ensure the healthy continuity of our dynasty, hopefully in the home my great-grandfather, King Alexander I, built with personal funds in Dedinje. I believe this moment will come soon.