Dick_doc

I have very gentle hands.

[Hailz Serbia @Hailz_Serbia]

Požar u Deliblatskoj peščari je danas, 20. avgusta, dostigao svoj vrhunac. Enormne količine produkata sagorevanja se ispuštaju u atmosferu, a na satelitskom snimku, na više mesta, je detektovano najveće toplotno zračenje od kako je požar u Deliblatskoj peščari počeo. Iz mesta Grebenac dolazi video snimak vatrenog tornada.
Grebenac, Deliblatska peščara | 20. 8. 2026.

[Assal Rad @AssalRad]

“I did a leg amputation on a 5-year-old girl, and the only anesthesia that we had was the anesthesia doctor singing to her… We were praying for her to faint. She stayed awake the whole amputation.”

Absolutely devastating testimony from doctors in Gaza.

[Galactic Zoo @TonyMarrese]

Peter Hitchens for seeing the future like a posh Nostradamus
#British #BBCQT

[Emelia @Astridueil]

No words💔

[MilanSremac @MilanSremac]

"Кроз тешке сузе после скоро па вечне тишине проговори:
Јебаћу матер свакоме ко ми се испречи кад уђем у свако усташко или муслиманско село."
- Милан Чакширан, када је сакупио тела своје осмочлане поклане породице међу којима је била и његова једногодишња ћерка Зора.

На данашњи дан почињен је један од најгрозоморнијих усташких злочина, покољ у Ма��вини код Слуња.
Усташе су поклале 420 српских цивила, ��ок су 10 дечака и 10 девојчица између 5 и 7 година преклали и скинули голе...

Потом су тела девојчица положили у круг са раширеним ногама, а тела дечака ставили преко њих..

Памти.

-21. јул 1942. године

[Dick_doc @Dickdoc10]

@Gianferreyra_ @M0c4rt Two poles in 2006.

[medolino ®️ @medolinosrb]

Svaka poruka, Svaki RT znači.
Hvala svima na podršci u ime najbližih.

[Acyn @Acyn]

Parsi: There is no doubt that we have now, after 20 years of hearing from the hawks, that the only solution is to go to war, we tried it. One third of the U.S. Navy was there in the region. This was not a small operation. This was a major operation short of an actual invasion, and it failed. There is just no doubt that the military operation was not a success. And hopefully, at a minimum, we will not be having that debate again. It has now been settled. It's no longer a theoretical or academic topic. It has been tried, proven to be a failure.

[Ж. Пантелић-Бунар 1244 @Stari_ratnik]

Одговор сарајевском трубадуру Радету Богдановићу

Пише: Симо Крајишник

Пре неколико дана, другар ми је послао видео исечак у коме бивши фудбалер, Раде Богдановић, на спортском порталу, Спортал, говори о Светском првенству у фудбалу и поучава нас за кога бисмо требали да навијамо, ако не желимо да будемо примитивци. Наш добри Раде славодобитним гласићем пуним тупавог самопоуздања казује да ће он без дилеме, навијати за Хрватску и БиХ, јер, то су наши људи, пријатељи и кумови. И добро, то је његово легитимно право. Човек сам бир�� ком табору ће се приклонити и са којим вредностима ће се идентификовати. Ништа спорно. Само напред Раде.

Међутим, наш преподобни аналитичар се не зауставља на извештавању о томе за кога ће он навијати ��а СП, већ иде корак даље па раздрагано додаје: Ако има оних који неће навијати за Хрватску и Бих, којима срце није уз њих, и то је легитимно, али немој то да износиш јавно, јер је примитивно.
Бестидност и дрскост цитиране изјаве, навела ме је да мало подробније истражим лик и дело главног јунака овог кратког записа.
Друг Раде је рођен 1970. године у Сарајеву. Рат га је затекао као двадесетдвогодишњег играча Жељезничара, популарног Жеље. После убиства српског старог свата од стране Рамиза Делалића Ћеле, када је ратна секира неповратно забодена у Босну и Хе��цеговину, наш Раде, према сопственом казивању, хвата последњи војни авион за Београд и маскиран у дете, седа у крило извесне госпође са ВМА, која га представља као свога сина. И тако је јуноша, као двдесетдвогодишњи дечак, стигао у Београд, у ФК Партизан, где му је омогућено да тренира, а обезбеђени су му смештај и храна. Дакле, момчина у пуној снази, напушта родни град, јер није Раде луд, зна он како би се као етнички Србин, провео у сарајевској касаби. Србија му пружа уточиште, па Раде после неког времена налази ангажман у Јужној Кореји и тамо наставља своју фудбалску каријеру. Другим речима, са српског становишта гледано, док су други младићи гинули за голи физички опстанак и за Републику Српску, Раде је дезертирао.

Но добро, и то је за људе. Није он једини српски дезертер на свету. Међутим, оно што њега издваја у односу на неке друге, јесте чињеница да Раде ведри и ��блачи такозваним националним јавним сервисом, ширећи Братство и јединство, позивајући нас да навијамо за наше душмане, исте оне непријатеље од којих је и сам побегао 1992. године. Ми Срби, имамо ту несрећу да је наш национални јавни сервис, уствари јавни сервис подгрејаног леша званог Југославија. Из тог разлога, није коректно да се таква медијска аждаја назива РТС, већ би много адекватнији назив био: Југословенска радио телевизија. Ипак се ради о медију који систематично и плански ради на држању Срба у константној заблуди југозомбиленда и његових отровних плодова.

У том контексту, Раде је идеалан гост, аналитичар и мисионар југословенске идеје са централног медијског места, окупиране нам државе. Он из чињенице дезертерства и остављања свог народа на це��илу, црпи осећај супериорности у односу на све нас ,,примитивце" који смо се дрзнули да не навијамо за оне са којима смо до јуче ратовали, а против којих и данас ратујемо, додуше, другим средствима и методама. То су људи који не пропуштају прилику да нам наносе штету, да нас вређају, понижавају, то су људи који нам краду историјску грађу, споменике културе, књижевника и научнике, који нам приписују геноцидност, раде на укидању Републике Српске, то су људи који бестидно клевећу, глуме жртву, негирају нам право на постојање и којима је на утакмицама највећи хит, убиј Србина и Никад те нико мрзети неће, ко што мрзим ја, Србијо курво балканска.

Ништа то Радету није спорно, јер је кроз ту морбидну југословенску призму, потпуно нормализовано вређање, понижавање али у крајњој консеквенци и убијање Срба. За српске жртве нема ни рефлектора ни казне. И у јеку тог хибридног рата усмереног на дехуманизацију Срба, овај сарајевски фолирант, вређа све нас који имамо историјско памћење и нисмо фасцинирани фудбалским згодама наших непријатеља.

Јасно је да дезертерство и остављање својих најближих на цедилу, захтева каснију рационализацију као метод борбе против властите савести, али је ипак мучно слушати те изливе од стране ликова који нигде нису приспели, како нам држе моралне придике и одређују за кога ћемо да навијамо. Таква дрскост захтева не��акву реакцију, макар кроз писани одговор у име свих нас, српских ,,примитиваца". Ми српски примитивци поручујемо Радету да још нисмо толико застранили да нам он дефинише моралне вертикале и одређује примитивност неког понашања. Држи се ти Раде својих Југословена, окупљајте се, навијајте за своје, нико вам ме брани, али не петљај се у наше примитивне кругове и светоназоре. Нисмо сви тако преподобни, лепи и паметни као ти и твоја раја.ба. са Башчаршије из Ћевабџинице.

А замислимо на моменат, како би се провео неки хрватски фудбалер, који је побегао од рата, па на ХРТ, изјави нешто у стилу да само примитивци не навијају за Србију. Колико би такав потрајао у лијепој њиховој?

Својом изјавом, Раде нам укида право да јавно искажемо симпатизерство за било кога другог, осим Хрватске и БиХ. Ако навијамо за неки Бразил или Аргентину, ми смо, дакле примитивци. Агресивна, зјапећа пр��знина која исијава из друга Богдановића, карактеристична је за све ентитете задојене југословенштином. Уз ту празнину, обавезно иде и оно тупаво, мајмунско самопоуздање којем ништа не значе аргументи и чињенице. Југословенштина се води неким својим закони��а и носталгијом, коју апсолутно не занима истина, већ само понављање испразних флоскула које пркосе разуму и величају своје тотеме, карактеристично за примитивна друштва и лажне друштвене конструкције.

Давање медијског простора оваквом лику, нарочито на такозваном јавном сервису, доказ је да су Срби и даље под жестоком, духовном окупацијом коју генерише дубока држава у симбиози са страним факторима, који не дозвољавају српско буђење, одбацивање југословенских, отровних бајки и српску консолидацију на искључиво српским, националним интересима.

Исто тако, питање које се намеће је, зашто се Раде не врати у своје родно Сарај'во, па из те мултиетнићке ризнице доброћудности и љубави не просипа тезе о југословенству, навијању за комшије и сличним југословенским уобразиљама. Зна Раде да је само Србија сигурна кућа за разне југословенске перверзије. Свестан је он да би га сарајевска јавност разапела када би људе који не навијају за Србију назвао примитивцима. Лако је Србе етикетирати и вређати. То је чак и популарно. На тај начин се улази у свет грантова и фондова, добија приступ медијима и брендира име. Схватио је то наш друг са Грбавице и сада вози на том колосеку у пуној брзини.

Такође, ако ствари посматрамо у контексту политичког тренутка, ова изјава спада у један шири корпус дехуманизације Срба који мисле својом главом и поседују минимум националног достојанства. Све чешће се користи фраза ,,ћаци" за сваки аутентични, српски став. Тај израз је у почетку био коришћен само за присталице актуелног режима, али се касније проширио на сваког Србина који не пристаје на непријатељски наратив. Имам утисак да смо управо ми, ��бични Срби, који нисмо чланови никаквих странака, и који истински презиремо партијашење, права мета тих хибридних напада.

На нама Србима је да се пробудимо из дубоке коме у којој нас држе деценијама, да се освестимо и припремимо одговоре на пропаганду којом покушавају да нам исперу мозак и отрују душу. Непријатељска пропаганда не сме остати без одговора. Зато је потребно будно око, ведар дух који не пада у очајање, бритко перо и друштвени ангажман без оптерећења исходом, јер како би рекао Драгош Калајић,
"Ми­сли и де­лај не­у­сло­вљив од прет­њи по��ра­за или обе­ћа­ња по­бе­де. Не­ма по­бе­де вред­ни­је од вер­но­сти се­би у по­ра­зу, ни­ти има ве­ћег по­ра­за од из­дај­ства се­бе због по­бе­де."

[Dick_doc @Dickdoc10]

@realKalos @Howlingmutant0 How long are you gonna milk this?

[Бојан Јанковић @BojanJankovi]

На данашњи дан 07.05.1999. бомбардован је Ниш, касетним бомбама.
П��гинуло је 16 цивила, међу њима и једна трудница(26) у седмом месецу трудноће, а преко 70 лакше и тешко рањених.
Бомбе су биле расуте у деловима града око аутобуске станице, главне пијаце и Клиничког центра.
1/2

[Dick_doc @Dickdoc10]

@SprinterPress The fact that you are proud that anericans are praising your weapons shows a big inferiority complex .

[Bodljikava 🇷🇸 @Bodljikava]

Zemni ostaci oko 4.000 Srba izvađeni oktobra 1990. iz sedam hercegovačkih jama sahranjeni su u kripti Spomen crkve u Prebilovcima avgusta 1991.
Juna 1992. hrvatska vojska upada u prazno selo, spaljuje ga a crkvu minira. Teren ravnja bagerima i tu postavlja deponiju smeća.

[Father Christopher @FChristopher77]

Emergency baptism for sick little children.

[Palantir @PalantirTech]

Because we get asked a lot.

The Technological Republic, in brief.

1. Silicon Valley owes a moral debt to the country that made its rise possible. The engineering elite of Silicon Valley has an affirmative obligation to participate in the defense of the nation.

2. We must rebel against the tyranny of the apps. Is the iPhone our greatest creative if not crowning achievement as a civilization? The object has changed our lives, but it may also now be limiting and constraining our sense of the possible.

3. Free email is not enough. The decadence of a culture or civilization, and indeed its ruling class, will be forgiven only if that culture is capable of delivering economic growth and security for the public.

4. The limits of soft power, of soaring rhetoric alone, have been exposed. The ability of free and democratic societies to prevail requires something more than moral appeal. It requires hard power, and hard power in this century will be built on software.

5. The question is not whether A.I. weapons will be built; it is who will build them and for what purpose. Our adversaries will not pause to indulge in theatrical debates about the merits of developing technologies with critical military and national security applications. They will proceed.

6. National service should be a universal duty. We should, as a society, seriously consider moving away from an all-volunteer force and only fight the next war if everyone shares in the risk and the cost.

7. If a U.S. Marine asks for a better rifle, we should build it; and the same goes for software. We should as a country be capable of continuing a debate about the appropriateness of military action abroad while remaining unflinching in our commitment to those we have asked to step into harm’s way.

8. Public servants need not be our priests. Any business that compensated its employees in the way that the federal government compensates public servants would struggle to survive.

9. We should show far more grace towards those who have subjected themselves to public life. The eradication of any space for forgiveness—a jettisoning of any tolerance for the complexities and contradictions of the human psyche—may leave us with a cast of characters at the helm we will grow to regret.

10. The psychologization of modern politics is leading us astray. Those who look to the political arena to nourish their soul and sense of self, who rely too heavily on their internal life finding expression in people they may never meet, will be left disappointed.

11. Our society has grown too eager to hasten, and is often gleeful at, the demise of its enemies. The vanquishing of an opponent is a moment to pause, not rejoice.

12. The atomic age is ending. One age of deterrence, the atomic age, is ending, and a new era of deterrence built on A.I. is set to begin.

13. No other country in the history of the world has advanced progressive values more than this one. The United States is far from perfect. But it is easy to forget how much more opportunity exists in this country for those who are not hereditary elites than in any other nation on the planet.

14. American power has made possible an extraordinarily long peace. Too many have forgotten or perhaps take for granted that nearly a century of some version of peace has prevailed in the world without a great power military conflict. At least three generations — billions of people and their children and now grandchildren — have never known a world war.

15. The postwar neutering of Germany and Japan must be undone. The defanging of Germany was an overcorrection for which Europe is now paying a heavy price. A similar and highly theatrical commitment to Japanese pacifism will, if maintained, also threaten to shift the balance of power in Asia.

16. We should applaud those who attempt to build where the market has failed to act. The culture almost snickers at Musk’s interest in grand narrative, as if billionaires ought to simply stay in their lane of enriching themselves . . . . Any curiosity or genuine interest in the value of what he has created is essentially dismissed, or perhaps lurks from beneath a thinly veiled scorn.

17. Silicon Valley must play a role in addressing violent crime. Many politicians across the United States have essentially shrugged when it comes to violent crime, abandoning any serious efforts to address the problem or take on any risk with their constituencies or donors in coming up with solutions and experiments in what should be a desperate bid to save lives.

18. The ruthless exposure of the private lives of public figures drives far too much talent away from government service. The public arena—and the shallow and petty assaults against those who dare to do something other than enrich themselves—has become so unforgiving that the republic is left with a significant roster of ineffectual, empty vessels whose ambition one would forgive if there were any genuine belief structure lurking within.

19. The caution in public life that we unwittingly encourage is corrosive. Those who say nothing wrong often say nothing much at all.

20. The pervasive intolerance of religious belief in certain circles must be resisted. The elite’s intolerance of religious belief is perhaps one of the most telling signs that its political project constitutes a less open intellectual movement than many within it would claim.

21. Some cultures have produced vital advances; others remain dysfunctional and regressive. All cultures are now equal. Criticism and value judgments are forbidden. Yet this new dogma glosses over the fact that certain cultures and indeed subcultures . . . have produced wonders. Others have proven middling, and worse, regressive and harmful.

22. We must resist the shallow temptation of a vacant and hollow pluralism. We, in America and more broadly the West, have for the past half century resisted defining national cultures in the name of inclusivity. But inclusion into what?

Excerpts from the #1 New York Times Bestseller The Technological Republic: Hard Power, Soft Belief, and the Future of the West, by Alexander C. Karp & Nicholas W. Zamiska

https://t.co/8igjazz1On

[Dick_doc @Dickdoc10]

@historyinmemes Suuuure

[Dick_doc @Dickdoc10]

@MedvedevRussiaE Why don't you destroy them then?

[Dick_doc @Dickdoc10]

@vick55top Pathetic,retire old man.

[Dick_doc @Dickdoc10]

@korenchkin Vaistinu Vaskrse!

[ONYEKA V ™ @Sironyeka]

If your mom is still alive, retweet this.