Južna Srbija zauzima površinu od 14.000 km² i obuhvata 28 opština/gradova u pet okruga u Srbiji.
Između dva popisa (1991-2022) izgubila je 21.9% stanovništva i predstavlja jedan od najvećih gubitaka u Evropi. Region ima samo DEVET opština/gradova (označeni) sa +25k stanovnika.
@arenasport_tv Zbog svog neizmernog poštovanja prema Edinu, neću reći sve šta mislim o rukovodećim ljudima Arene. Znaju oni dobro koliko su sitni i ništavni. Večna ti slava Edine, počivaj u miru. Uz tebe su mnogi zavoleli košarku, a neke ništarije su nam uskratile da te slušamo u prenosima.
Pošto upravnik prokupačkog zatvora Stojičić ćuti, moraću da obavestim građane kako je došlo do bekstva zatvorenika
Za bekstvo zatvorenika direktno su odgovorni upravnik zatvora Stojičić i nadzornik straže Stanković.
Stanković je imenovan za načelnika Službe obezbeđenja, iako nema položen ispit za zapovednika. Dakle, Stojičić ga je imenovao nezakonito, iako je znao da nit ima znanje, nit zvanje za tu funkciju. Onog koji je imao sve uslove, premestio je u niški zatvor.
Stanković, koji ne zna ništa o poslu koji mu je dodeljen, potpuno mimo pravila službe smešta dva brata u istu ćeliju. To je strogo zabranjeno upravo iz bezbednosnih razloga.
Dva brata danima buše rupu na plafonu, zatvorenici čuju buku, ali niko ne proverava prostorije u kojima borave zatvorenici, jer da proverava, video bi rupu na plafonu zamaskiranu pastom za zube.
Logično, zatvorenike niko ne pita kakva se to buka čuje i odakle.
U noći, kada je došlo do bekstva, deo čuvara napušta svoja radna mesta i odlazi na proslavu kod kolege.
Zatvorenici koriste što čuvara gotovo da nema i beže.
Epilog: Suspendovan je samo jedan čuvar, ostali nisu jer su u kumovskim i prijateljskim odnosima sa upravnikom Stojičićem. O kakvim se vezama i interesima radi, zašto A.M. nije suspendovan iako je bio dežuran te noći, kao i o upravniku Stojičiću i njegovom nemaru, neznanju, nesposobnosti i nezainteresovanosti da upravlja prokupačkim zatvorom sledeći put. Sa dokazima, naravno.
P.S. Zatvorenike još traže.
Меморандум о Косову и Метохији.
Ми, студенти Србије, окупљени у Крагујевцу, првој престоници модерне Србије и средишту српске државотворне мисли, свесни своје личне и колективне одговорности и историјског дуга према прецима и потомцима, донели смо овај Меморандум као израз јединствене воље.
1. Косово и Метохија су неотуђиви и саставни део Републике Србије
Ова чињеница није само уставна категорија, већ историјски и морални императив који не подлеже преговорима о суштини.
Очување уставног поретка Србије на простору Косова и Метохије темељ је опстанка српске државе и залог праведног мира у региону.
2. Косово и Метохија нису само простор они су компонента српског националног идентитета.
Као град у којем је утемељена модерна српска државност, Крагујевац баштини дужност да буде чувар заветних вредности које су никле на Косову и Метохији, не само на крвљу натопљеном бојном пољу, већ и на духовном обзорју са којег нас и данас обасјавају призренске цркве, пећке припрате, бањско злато и стубови грачанских сводова. Без Косова и Метохије, наш културни и историјски код губи своје извориште и смисао.
3. Као зрео и историјски народ, свесни смо да се питање Косова и Метохије не може решавати у изолацији, већ искључиво унутар сложених токова међународне заједнице. Србија мора активно и конструктивно арађивати са свим релевантним међународним организацијама, препознајући их као незаобилазне партнере у проналажењу најадекватнијег и одрживог решења у оквиру свог Устава. Наш циљ је модел који ће, уз доследно поштовање међународног права осигурати мир, безбедност и пуну заштиту права за народ који живи на овој територији.
4. Питање Косова и Метохије тиче се сваког грађанина ове земље.
Наша веза са јужном покрајином не произилази искључиво из својства држаоца пасоша Републике Србије, већ из суштинског својства чиниоца српске историје и културе. Сваки појединац, као носилац колективног сећања, има дужност да допринесе очувању ове духовне и културне баштине, која превазилази границе административних докумената.
Овај Меморандим служи као подсетник да је наша борба за Косово и Метохију истовремено борба за наш образ, нашу културу и нашу будућност у породици равноправних народа света.
Са овог места, из срца Шумадије, поручујемо да је очување Косова и Метохије заједнички именитељ свих наших настојања.
Nekad sam se bezrezervno dicio svojom zemljom,ponosan i gord u odbrani njenih boja,vrednosti,istorije…sada me je sramota bezosecajne,porazavajuce neljudskosti koja izbija iz tame cacilenda