‼️ШТА СМО МИ СРБИ ДОБИЛИ ОД СКОПЉА (ЗАУЗВРАТ)?
Један српски фотограф је ове 2026. године снимио унутрашњост манастира Матејче код Куманова посвећен Пресветој Богородици. Манастир Матејче је трострука задужбина српског цара Душана, његове супруге царице Јелене и њиховог сина Уроша V.
Српско културно добро је у катастрофалном стању, а унутрашњост манастира је препуна инсеката. Ако је Српска Православна Црква признала аутокефалност МПЦ, то не значи да српска држава, али и српска црква треба да оставе по страни бригу о српском наслеђу у Северној Македонији.
Чије год било наслеђе српско, бугарско, грчко, било чије, оно треба да се очува у аутентичном облику. За мене је ово доказ да српске институције из области заштите културе офрље раде свој посао за који добијају плату. Ово није политичко питање, већ цивилизацијско питање, хоћемо ли да жмуримо пред оним што се дешава на наше очи зависи од нас.
Можда је нечији циљ да се оно што је српско наслеђе замени нечим новим. Односно можда "некој бара" да се направи таква рестаурација "да биде по античко и по-македонско". Ко зна. Немам даљи коментар.
✍Објава са фб
~Фотографија:
"Сребрни новчић српског краља Стефана Дечанског"
На слици је представа краља на престолу са круном на глави у западном стилу, у десној руци има скиптар, док му је у левој ручи мач положен на крило.
- Србија, 14.век.
Strani akademici na vodećim univerzitetima u SAD prema zemlji porekla
Zemlje su rangirane prema broju akademika na milion stanovnika zemlje porekla.
To je tvit.
Izbor nikad lakši.
Da sklonmo šatorski šljam pa da gradimo državu.
Studenti pobedjuju!!!
Натпис повеље на зиду куле манастира Жиче у коме "Стефан, по Божјој милости венчани први краљ све српске земље, Диоклитије и Травуније и Далмације и Захумља, са превазљубљеним сином својим Радославом" приноси жичкој ризници, поред осталих реликвија, и појас Пресвете Богородице.
"Срби који су у већини били поданици Источног царства узимали су име према разним покрајинама које су настањивaли, a највише њих се називало Неретванима и Босанцима, по рекама Неретви и Босни које протичу кроз њихов крај."
„Иван Луцић,
Повијесна сведочанства о Трогиру, 17. век.“
Како је Србија изградила Словенију и Хрватску
Пресељење српске индустрије у западне републике током Брозовог режима представља један од највећих економских удара на Србију. Овај процес је званично документован чак и у извештајима америчке ЦИА, са којих је скинута ознака тајности. Између 70 и 80 најважнијих српских фабрика, погона и машина демонтирано је, спаковано у возове и трајно пребачено у Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину.
Званични изговор режима била је војна стратегија након Резолуције Информбироа (1948) и страх од инвазије Совјетског Савеза са истока (преко Војводине). Међутим, јасно је да је прави циљ био економско слабљење Србије и вештачко подизање индустријског стандарда Словеније и Хрватске.
Премештана је најнапреднија индустрија тог времена — авио-индустрија, ауто-индустрија, тешка машинерија, али и комплетна прехрамбена инфраструктура из плодне Војводине:
· Авио-индустрија „Икарус” (Земун). Пребачена у Мостар (БиХ) како би се тамо формирала фабрика „Соко”, док је део машина за израду авионских мотора пребачен у Словенију.
· Фабрика камиона „Пионир” (Раковица). Пребачена у Марибор (Словенија), чиме је изграђен и основан ТАМ (Творница аутомобила Марибор).
· Прва југословенска фабрика блокада и акумулатора (Сомбор). Пресељена у Загреб.
· Фабрика сапуна (крушевачки „Мерима”). Пресељена је у Осијек (Хрватска) за потребе тамошње индустрије.
· Из суботичког „Севера”и београдског ИМР-а масовно су одношене најсавременије алатне машине према фабрикама у западној Словенији.
Нарочит апсурд и економски злочин извршен је над пољопривредном и прехрамбеном индустријом Војводине. Према каснијим званичним пописима, из Војводине је демонтирано и однето: 24 велика млина, комплетне фабрике шећера и уља, велике индустријске хладњаче и крупаре, чак и електричне централе и цела једна ливница. Српски комунисти су тада очајно питали Тита: „Шта ће нам млин тамо где нема пшенице и шећерана тамо где нема шећерне репе?”
Поред физичког отимања фабрика, Србија је за време Тита изградила западне републике кроз три перфидна економска система. Кроз такозване фондове за развој, новац који је генерисан из српских пољопривредних и рударских сировина масовно је сливан у Словенију и Хрватску под изговором „индустријализације”. Србија је давала јефтине сировине (угаљ, струју, бакар, жито), а из Словеније и Хрватске куповала скупе финалне производе (белу технику, намештај, лекове), чиме је Србија држана у вечитом економском дефициту.
Првобитни план Краљевине и ранијих српских инжењера био је изградња моћне Јадранске пруге Београд–Бар како би Србија добила свој директан, најкраћи излаз на море преко Црне Горе. Утицајем Кардеља и хрватских комуниста новац је преусмерен на трасу Београд–Загреб–Ријека (Сушак), чиме је целокупна привреда и извоз Србије вештачки натеран да иде преко хрватских лука и словеначких путева, пунећи њихове касе.
Коначни ударац задат је Уставом из 1974. године. Словенија и Хрватска су добиле економску независност и право задржавања девиза од туризма и извоза, док је Србија била једина која је унутар себе имала две покрајине (Војводину и Косово) које су узимале новац из републичког буџета Београда, а гласале против интереса уже Србије.
Процес систематског черупања српске привреде коначно је заустављен тек 1955. године, али последице су биле трајне. Словенија и Хрватска су из заједничке државе изашле са врхунском, модерном индустријом коју су изградиле српске машине и српски капитал, док је Србија брутално дезинвестирана и економски уназађена.
Harvard University announced that it would limit the number of A grades awarded to undergraduates, adopting one of the most ambitious efforts by a major university to curb grade inflation. https://t.co/uRADc0BpbA
„То јесте једна контраверзна тема, али ја мислим да лидери морају да отварају контраверзне теме, не да подилазе јавном мњењу, него да указују на проблеме. Ми ћемо, без обзира на критике и молбе које сам ја добио из светских центара да спустим лопту и не таласам, ја сам реко: „Не, ја имам поштовања за ваше приоритете и државне интересе, али немојте да тражите од мене да то буду моји приоритети. То што ви имате Ирак, ја разумем и поштујем, али ја имам Косово.”
„То што ви не можете да попијете кафу у Приштини и Призрену па то су појединачни случајеви и инциденти, али ви нисте такви, ви сте разумни. Нека албански бизнисмени купе Теразије својим нарко-доларима и нека Србија буде практично албанска држава. То је оно што ћемо ми спречити.”
„Ја сам рекао: ако не важи за Србију оно што важи у Дејтону, а то је да су националне заједнице добиле свој колективни статус и да су границе непромењиве, и да је оно што је било сматрамо светињом, и да се каже: „У реду, те републике из Титове Југославије, оне су државе” — ако то не важи за Србију, па ја мислим да уназад неће важити више ни за кога. Јер, како објаснити сада да је једини преседан направљен управо на Србији?”
„Ако ви желите сада да створите албанску државу у 21. веку на територији која припада држави Србији, онда ћете отворити поново процес који сте мислили да сте Дејтоном затворили. И то није моја жеља, ТО ЈЕ ОПИС СТАЊА!”
У тој истинитој причи о Косовском боју, Обилић је убио турског султана. Митови мењају свет. О том боју још расправља Савет безбедности УН. Није пристојно да припадник мањинске заједнице даје себи за право да подучава већинску заједницу која је створила ову државу и омогућила му слободу. Када одем у другу државу, ја је поштујем и не паметујем им.
На стару цркву Светог Спаса у Цетини код Книна, задужбини краља Твртка Котроманића, окачена је хрватска застава а одржана је и римокатоличка миса.
Храм је, иначе, одузет Српској православној цркви и проглашен за "национално добро Хрватске" а сада се накнадно прекраја у тзв. "старохрватски храм".
Цетина је српско село, спаљено у августу 1995. године и има свега неколико повратника.
За потребе овог перформанса дошла је група хрватских неонациста из Сиња а одржан је и класичан усташки говор испред храма.
Да безобразлук буде већи, извјесна "историчарка" са презименом Љубић (име не чусмо) је рекла да су Срби своје мртве сахрањивали преко хрватских гробова па да зато данас само постоје српски гробови око овог објекта
Хрватска је национализовала све православне цркве које су подигнуте за вријеме династије Котроманић коју су Хрвати прогласили "хрватском средњовијековном династијом" па је поред ове цркве одузето још неколико храмова у Далмацији
У Цетини постоји и нова црква Светог Спаса из 20.вијека