Gorshtaq

Tamo nisam, a ovdje me nema...

[Gorshtaq @gorshtaq]

"All things are subject to interpretation whichever interpretation prevails at a given time is a function of power and not truth.."

F. Nietzsche

[The Martian @SeeOutThere]

Za sve majke sveta...koje nisu više među nama...njen glas je čista magija!
❣️✨❣️ (🎥 amira_medunjanin)

[Eminent_minds @minds_eminent]

7 THINGS YOUR CHILD WILL REMEMBER ABOUT YOU FOREVER:

(And it's not the ones you think)

Thread 🧵👇

[Tim Denning @Tim_Denning]

https://t.co/b9KrdmoMMS

[The Martian @SeeOutThere]

Kada je pesma odlična, ona zvuči prelepo u svakom obliku. Voxford Capella izvodi "U Meni Jesen Je" od Halida B. 👏❣️ (🎥 voxford.official)

[☦️Милан Ђорђевић☦️ @sremac_1]

Матрикс

[Denver Nuggets @nuggets]

A signature moment of this saga 🎥

[Reads with Ravi @readswithravi]

The Paradox of Knowledge:

[Gorshtaq @gorshtaq]

https://t.co/A3lgvP8QaM

[Živka Ministarka @PopovicZivka]

Predivno ♥️

[Buitengebieden @buitengebieden]

😊

[Nature is Amazing ☘️ @AMAZlNGNATURE]

Husky playing the piano and singing

[💫 Safir 💫 @safir_mala]

DOBRA DELA

Zove se Simon Kjaer. Igra za dansku reprezentaciju i Milan.
Nije zvezda, nema zlatne cipele, niti je među najskuplje plaćenim fudbalerima.
Međutim, on je u istoriju sporta ušao kao moderni superheroj.
Prvo je spasio svog suigrača Chrisa Eriksena, koji je pao u nesvest na terenu, pruživši mu prvu pomoć u ključnim prvim sekundama. Potom je zatražio od svojih suigrača da formiraju "štit" za zaštitu oko svog palog saigrača kako bi ga zaštitili od kamera i šokantnih fotografija.
A osim toga, pronašao je vremena da izađe na tribine i da hrabrosti Eriksenovoj supruzi, koja je bila šokirana kada je videla svog supruga i oca svoje dvoje novorođene dece kako se bori sa smrću. Kao što je prikazano na slici.
Dragi roditelji, od danas nemojte tražiti od Boga da od vašeg sina napravi novog Messija ili Ronalda. Molite se da postane čovek poput Simona Kjaera.

[Nina Krunić @nina_krunic]

Ovaj snimak mnogo boli 🥺💔

[Nature is Amazing ☘️ @AMAZlNGNATURE]

I could spend the whole day watching her😍

[Tansu Yegen @TansuYegen]

Amazing! The moments when artist Geneviève Côté sang documentary music in the 'that voice' competition held in Canada went viral on social media.

[Rock&Folklor @HercegBluz]

‼️

Ovo najveći heroji svih naroda koji žive u regionu

MOLIM RT

[Дарко Николић @HuddleBre]

Не плачем ја често. Али, ето, десило ми се док сам ово писао.

Прича која је пред вама је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (и... да, за то је крив један архитекта).

Та прича би могла да почне подсећањем на окупацију.

Рецимо.. Нашу.

Замислите да се оно „петвековно ропство“ заправо уопште није завршило. Да траје, рецимо, 740 година. Да ли би неко од нас уопште више говорио српски? Или бисмо, најпре вековима под чизмом освајача, а потом навикнути на његове и ничије друге аршине, просто постали мајушни део његове силине, уклопивши се онако мали и немоћни у један другачији свет, другачији језик...?

А једном народу се то десило. И, прича о њему, заправо, не почиње баш пре 740 година, већ још пре више од милинијум и по када је римски генерал Магнус Максимус 383. урадио кључну ствар за народ Велса: повукао је трупе из Британије да би покушао да се домогне императорског трона, решио да „острвом“ управља на даљину, из Галије, а оставио праву власт локалним вођама. Сматра се зато оснивачем неколико велшких краљевских династија, а локална племена су с колена на колено преносила захвалност што им је дозволио да буду оно што јесу, да не живе као робови. Но, ропство их је, ипак, снашло пре 740 година, када је после двовековног рата енглески краљ Едвард Први окончао то освајање како је и желео.

И, године су почеле да пролазе. Деценије. Векови, у којима стари, велшки језик, није био прихваћен нигде: ни у једном документу, ни у каквим преговорима, ни у једној јединој званичној комуникацији. Почео је, као такав, да изумире. Малтене су, тамо негде, 70-их година 20. века престали и да постоје људи који га знају. Добро, било је неких бораца за тај стари језик (да ли сте знали да је „мор“ на велшком оно што ми називамо „море“? Не? Ето, на крају ове приче чека вас један снимак због ког сам научио монтажу, а за који сам преводио речи једне песме и урадио вам титлове, но... не пуштајте то одмах, да најпре нешто друго сазнате). Дакле, јесте било бораца да се тај стари језик сачува, попут архитекте Дафида Ивана. Стар је он, не баш колико и велшки језик, али недавно је ушао у девету деценију живота. А тамо негде, средином прошлог века, привођен је због својих активности да се велшки језик врати где му је место, у институције, у образовни систем, чак је и политиком почео да се бави из љубави према језику својих родитеља, предака... Ал', затварали га. Нису га слушали, нити му жеље услишили.

Почео је да се бави и музиком. Онако, за своју душу. Писао и песме, па их сам изводио, а једна од њих је била посебно занимљива тадашњим британскима властима на чијем је челу била Маргарет Тачер.

Песма се звала „И даље – ту“, а кроз три врло кратке строфе говорила је о томе кроз шта је Велс прошао за ових 1600 година: и како су тај народ тлачили и потцењивали, али како је он издржао и стварне појаве попут карикатуралног лика из књижевности, Велшанина који се звао Дик Сион Дафид, коме је све енглеско милије од велшког (ко је рекао „Аха, нека врста другосрбијанаца“? Без добацивања, ово је прича о Велсу), како је тај народ и тај језик издржао и „стару Меги и њену екипу“ (песма је писана када ја „Меги“ Тачер припремала затварање свих велшких рудника, што је потом довело до тога да је мање од 40% домаћинстава у Велсу имало неког члана породице који је стално запослен; Да... чизма уме да буде страшна, нарочито ако не приметиш да ти је већ на врату, па ти се чини да те неко милује. Вековима).

Проблем је био што је песму мало ко разумео, јер... писана је и извођена на старом велшком. А то малтене „нико жив“ (не баш буквално) у Велсу више није разумео. Изводио ју је онај архитекта и рударима, прихватио те стихове и један покрет који се залагао за независност, али...

Пролазиле су године. Семена која је јунак ове приче, што по затвору, што на улици, што с рударима који више нису имали где да раде, што са децом којој се обраћао – као да су, бар се тако чинило, била посејена узалуд.

А онда је Дафид Иван, сада 80-годишњак, пред 80. рођендан позван да ту своју песму отпева у Кардифу. И то на стадиону. Нешто преко 32.000 људи је било ту.

Почео је он своју причу у стиховима, прву од три строфе, чуло се и како публика мрмља, позната јој је мелодија, а када је на ред дошао рефрен...

Не, то вам нећу писати. То ћете видети, сад, када пустите снимак.

А он је пред вама само због љубави. За род свој и језик свој. Љубави која је довела до правог чуда да сада, пре три месеца када је обављено последње истраживање, скоро 29,2% становништа Велса може да прича старим велшким језиком, док нешто више, чак 33 одсто њих, разуме када неко прича велшки.

Чудо? Не, само плод љубави од које се не одустаје.

Баш због ње је ова прича о песми пред вама.
И, она звучи – овако:

(ако заплачете кад и Дафид Иван, тамо код стиха "... а жив ће бити и велшки језик!", не брините. Међу својима сте)

#YmaOHyd

[fm Maestro @fmMaestro1]

"Mislim da su ljudi ljubav, slobodu i te pojmove prebacili na kupovnu moć, da je sloboda da možeš da kupiš bilo šta kada odeš u neku prodavnicu.
Ljubav, sloboda, hrabrost, empatija. Sve najlepše je besplatno, zato je i ukinuto."

Nebojša Glogovac

[Physics In History @PhysInHistory]

The science of global warming beautifully and simply explained by Dr. Carl Sagan, ca. 1985.